Поштанска марка, вињета и жиг у част Моме Капора

„Пошта Србије” у години обележавања свог 180. рођендана одала посебно признање чувеном књижевнику и сликару

Момо Капор је овог тренутка срушио све границе и освојио свет – поручила је Мира Петровић, в. д. директора „Поште Србије”, представљајући у ПТТ музеју нову у палети поштанских марки овог предузећа, посвећену великом књижевнику и сликару. Истичући да је „Пошта Србије” увек ишла корак испред свих, она је додала да у оквиру филателистичког издања „Знамените српске личности” компанија прати и нашу историју, и подсетила на личности које су је обележиле.

Почаст Моми Капору „Пошта Србије” одала је у години обележавања свог 180. рођендана.

Тако се на маркама номиналне вредности од 27 динара, које ће ускоро обићи планету, налази Капоров чувени „Аутопортрет”. Коверат првог дана, који излази на дан објављивања издања, краси рад „Београд на шеширу”, а на вињети на средини табака од осам марака је „Портрет Лики”, док је на жигу дело „Девојка с ружом”.

 Деловало је да је један од нас, врло једноставан, шармантан, духовит, али и тврдоглав. Али, Капор је био изузетно необичан. Традиционалан, али модеран. Националиста, али космополита. Савршен слушалац, али и писац. Цртач и сликар – подсетила је Мира Петровић на значај једног од наших најталентованијих уметника. За живота је објавио више од педесет романа, кратких прича, путописа и уметничких монографија, али и велики број дела која су се изводила у позориштима, на радију и телевизији. Све своје књиге Капор је сам илустровао.

– Момо је писац и сликар за сва времена, али пуштање у оптицај марака које су му посвећене је велика част. Пошто су код свих других знаменитих личности представљени портрети, а Момо је једини сликар који никада није урадио портрет, за марку сам дала његов „Аутопортрет”. Вођена тим цртежом, одабрала сам и остале радове, а све их краси препознатљива „Момина линија” коју је он називао сеизмограф душе – рекла је Љиљана Капор, супруга покојног великана и оснивач Задужбине „Момчило Момо Капор”.

Она је иначе била стручни сарадник при изради овог филателистичког издања, чија је графичка реализација дело Јакше Влаховића, академског графичара радне јединице „Србијмарка Поште Србије”.

 

Промоција књиге, изложба слика и цртежа

Поводом десет година од смрти писца и сликара Моме Капора у Општини Врачар приређено је вече   посвећено овом великом уметнику. Програм је обухватио изложбу слика и цртежа, као и промоцију књиге „Најлепше приче Моме Капора” у издању куће „Књига комерц” коју је приредила Момина супруга Љиљана Капор.

Дело је илустровано цртежима аутора, а књижевник Милисав Савић је у предговору написао шта је лепа прича по Моми Капору: „Лепа прича је она која се може прочитати у једном даху. Она је уједно и најбољи лек против досаде. Са лепом причом обично почиње дан, она вас буди, никад не успављује.” А најлепше Капорове приче, према Савићевим речима, јесу оне за које сваки читалац, а то значи сваки потенцијални писац, зажали, када их је прочитао, што их сам није написао. Или боље рећи, обрадује се искрена срца писцу који их је написао.

Са Љиљаном о овом делу, као и о разноврсном и богатом стваралаштву Капора, говорили су Капорови пријатељи Рада Ђуричин, Вјера Мујовић, Марина Рајевић Савић, Мирјана Бобић Мојсиловић, Александар Ђуричић, али и заменик градоначелника Горан Весић и председник општине Врачар Милан Недељковић. Они су оживели успомене и на Мому који је волео Београд и Врачар на коме је живео.

А колико су Београђани поштовали Мому Капора потврдила је и изузетна посећеност овом програму.

– Десет година је од како Момо није са нама, ово интересовање људи, пријатеља који су дошли тим поводом најбоље показује колико је он и даље присутан – истакла је Љиља Капор. Она је за Танјуг казала да је књигу спремала годину дана и да је кренула од избора Милисава Савића и збирки прича које је бирао сам Мома.

– Направила сам мој избор најлепших прича уз једну прелепу Момину слику – истакла је супруга Моме Капора.

Горан Весић оценио је да је Капор био хроничар једног времена и менталитета.

– Капор није био само писац и неко ко припада прошлости, он је био много више од тога. И данас док га читамо можемо добро да видимо какав је Београд био и какав ће бити – казао је Весић.

Председник општине Врачар Милан Недељковић признао је да не памти да је толики број људи посетио неки догађај у врачарској општини.

– Посебно сам срећан због тога, јер је Капор био Врачарац – рекао је Недељковић.

Приказани су и кадрови емисије „ТВ лица... као сав нормалан свет” Татјане Петернек-Алексић.

Изложба ће бити отворена до 24. марта.

А. Куртеш

 

Задужбина у Карађорђевом парку

Заменик градоначелника Горан Весић најавио је задужбину Моме Капора.

– Постоји зграда коју користи „Градско зеленило” у Карађорђевом парку. Ми ћемо 15. марта преузети тај објекат као град и урадити пројекат реконструкције те зградице, где ће бити задужбина Моме Капора – казао је Весић, преноси Танјуг.

Он је додао да не постоји боље место за то јер је Момо Капор на Врачару живео и провео већи део живота. – Намена тог простора након реконструкције је за одржавање изложби и књижевних вечери. Све оно што би Капор радио данас, да је са нама. То ће бити место где ће млади писци, сликари и уметници моћи да излажу и да покажу шта знају – додао је Весић.

Како каже, није у питању ни велика зграда, па самим тим ни инвестиција.

ИЗВОР: Политика