Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић рекао је у интервјуу за Срну да српски језик и књижевност треба у обазовању да има мјесто какво и припада националном предмету, као и да треба захтијевати да српски језик на интернету буде коректан, а да и медији и издавачке куће имају лекторе.
Танасић је истакао да је српски језик деценијама потискиван на маргине друштва, те напоменуо да није уопште безначајно шта српска дјеца читају на електронским медијама.
Он је као примјер навео цртане филмове које дјеца гледају на интернету, али и друге садржаје на "Јутјубу", који су врло често на хрватском или на врло исквареном српском језику.
- Дошло је вријеме да захтијевамо да и на интернету српски језик буде коректан. Данас дјеца преко њега изграђују и проширују свој језик, много мање су са књигама лијепе дјечије књижевности. Морамо пратити вријеме и старати се да језик оних садржаја с којим дјеца проводе данас доста времена буде правилан, а не некакав искварен српски језик. Знам, уосталом, да су језик и мишљење тијесно повезани - нагласио је Танасић.
Он је указао да је у Србији потребно покренути расправу да српски језик и књижевност добије мјесто у образовању које припада националном предмету, какав имају национални језици у другим европским државама, те да у ту расправу треба укључити Републику Српску.
Танасић је оцијенио добром вијест да је Национални просветни савет Србије подржао захтјев Одбора да се повећа број часова српског језика у школама, те додао да је то само први корак с циљем враћања статуса српског језика у друштву, па и заступљености предмета српски језик у школама, укључујући и књижевност.
- Ово је тек почетак у промјени става о статусу српског језика и књижевности, надам се и других националних дисциплина, у нашем образовању. Важно је да се од овог првог става дође до стварне промјене. Наравно, не би ваљало да се сада сложимо са некаквим крпљењем програма - истакао је Танасић.
Добро би било, каже он, да најодговорније институције у земљи - од Српске академије наука и уметности, Матице српске, Одбора за стандардизацију српског језика, катедара српског језика, Друштва за српски језик и књижевност, државних институција задужених за образовање, али и најистакнутији наставници српског језика из свих крајева Србије припреме и организују такву расправу која би наметнула и питање уџбеника српског језика и књижевности, њиховог квалитета и издавача.
Пошто је ријеч о српском језику и књижевности, о националној дисциплини, у све ово, истакао је Танасић, треба да буде укључена и Република Српска, на исти начин као и Србија.
- Потребно је, а нема ниједног разлога да тако и не буде, да програми наставе српског језика и књижевности буду јединствени у Србији и Републици Српској - сматра Танасић.
СРПСКА ДЈЕЦА У ХРВАТСКОЈ И ДРУГИМ ЗЕМЉАМА БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ДА НЕСМЕТАНО УЧЕ СРПСКИ ЈЕЗИК
Танасић је навео да је Одбор више пута скретао пажњу на тежак статус српског језика у Црној Гори, те да се залаже да се омогући изучавање српског језика српској дјеци и свој дјеци која то желе у Црној Гори, да српски језик добије статус службеног језика у Црној Гори, као већински језик у тој држави, као и да се престане са насиљем над српским језиком и његовим говорницима ма којој нацији припадали.
- Залажемо се за то да српска дјеца у Хрватској и другим државама бивше Југославије могу несметано изучавати српски језик и да се то финансира из буџета тих држава - истакао је Танасић.
Поводом информација да је Министарство просвете Србије напокон расписало и конкурс за лекторате у неколико славистичких центара, Танасић је подсјетио на то колико гласно Одбор за стандардизацију српског језика говори о грешци што је Србија "испустила" лекторате српског језика у свијету и о потреби да се они обнављају.
- Ово је мала вијест која може много да значи у том погледу - оцијенио је Танасић.
СРПСКИ ЈЕЗИК ИЗУЧАВАТИ НА СВИМ ФАКУЛТЕТИМА, СВИ МЕДИЈИ И ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ ДА ИМАЈУ ЛЕКТОРЕ
Танасић је рекао да ће Одбор у наредном периоду наставити са акцијом да се српски језик изучава на свим факултетима, наравно, у складу са профилима појединих студија.
- Ако је Конференција универзитета у Србији једанпут одбила тај наш предлог, узгред – са готово никаквим образложењем, то не значи да не постоје озбиљни разлози за наш захтев - навео је Танасић.
Он је додао да њиховим одбијањем није поништено опште мишљење у струци да данас високообразовани људи често слабо знају српски језик, да им је низак ниво језичке културе, те да су функционално неписмени.
- Ми се залажемо за српски језик на факултетима управо из тих разлога - истакао је Танасић, додајући да су млади то разумјели и да је овај захтјев Одбора подржала студентска организација Београдског универзитета /КОНУС/, која сматра да је неопходно да академски грађани боље познају српски језик будући да се њиме служе у свом послу и да представља средиште српске културе.
Он је рекао да Одбор одавно указује на то да је узрок оваквог стања запуштености језичке културе и у чињеници да су у издавачким кућама Србије, посебно у информативним кућама, готово уништене лекторске службе.
- И даље ћемо се залагати за то да све издавачке куће и све информативне куће, папирне и електронске – какве год данас дјелују, морају имати лекторску службу у складу са обимом дјелатности. То се свакако односи и на државне институције – од републичке Скупштине и Владе, па даље - нагласио је Танасић.
ЗАКОН О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ДА УСВОЈИ И СРБИЈА, И РЕПУБЛИКА СРПСКА
Он је рекао да би основ за ово био нови закон о језику и писму, који још није усвојен иако је то била обавеза и према новом Уставу Србије, те додао да је тај закон основа и оквир за утврђивање статуса српског језика и ћирилице у службеној употреби.
- Ту је и брига о бољем језику свуда у службеној употреби, од језика који излази из свих државних и других институција све до натписа на улици, као и брига о лекторским службама у издавачким и новинским кућама, те остваривање захтјева за заступљеност српског језика у образовању бројем часова примјереним мјесту српског језика као националног језика - указао је Танасић.
Тад би се, сматра Танасић, показало и шта значи залагање Одбора за изучавање српског језика на факултетима, а о положају ћириличног писма да се и не говори.
- Дакле, закон о језику усаглашен са Уставом представља основу за враћање одавно урушеног статуса српског језика и писма у Србији. Да српском језику из стања опште запуштености вратимо статус националног језика какав имају национални језици у добро уређеним европским државама - рекао је Танасић у интервјуу за Срну.
Танасић је нагласио да је увјерен да би послије усвајања закона о језику и писму у Србији, сличан закон био усвојен и у Републици Српској, будући да је ријеч о српском националном језику.
ИЗВОР: РТРС