Вече је почело читањем рада проф. др Живка Ђурковића који је докторирао управо на књижевном дјелу Љубомира Ненадовића. У свом раду професор истиче да је Ненадовић, који је упозно је Његоша у Напуљу марта 1851. године, Његоша и Ловћен представио као постојеће стубове црногорске слободе и напретка, вјечне симболе којима би се могли поносити и много већи народи него што је црногорски. Даље наглашава да су личност и дјело Љубомира П. Ненадовића непролазне вриједности. “Он је задужио Србију и Црну Гору да непрекиодно имају у виду његове поруке и визије које су за ових 150 година од како су настале, добиле пуну сатисфакцију и истинитост.”
Прота Миодраг је казао да је Љубомир Ненадовић у једном писму Стојану Вулевићу напоменуо да су Писма из Италије, Писма из Швајцарске, Писма из Немачке, Писма са Цетиња, упућена сваком човјеку, читаоцу који хоће да их прихватии ако себе налази у њима. “Читајући Писма из Италије и Писма са Цетиња, ја сам осјетио да су упућена и мени лично, а и како не би била кад све оно што има у мојој традицији, што сам примио предака, што је прошло кроз живу и освештану традицију, чика Љуба је са љубављу и пијететом, потпуном пажњом и одушевљењем, пренио и оставио нам у наслеђе и то нас све обавезује.”
“Хајде пођи равној Шумадији, поздрави ми српске витезове: нек’ не пашу сабље од јордама, већ нек’ јашу коње од мегдана; на Косову да се састанемо, да ми наше старе покајемо”
Своје излагање протојереј Миодраг Тодоровић је завршио подсјећањем на ове аманетне стихове којима се владика Петар Други Петровић Његош опростио од Љубомира Ненадовића, када је одлазио из Италије, додавши да су ови стихови упућени свима нама те да се дух чика Љубе Ненадовића може поздравити ријечима да ћемо се као и књаз Никола држати Косовског аманета и да не дамо светиње.
Јереј Лека Вујисић је нагласио да док се подсјећамо и памтимо људе, њихова дјела, идеје и снове, ми уствари чувамо себе да се не изгубимо, напомињући да нам Љуба Ненадовић долази из времена о којем је Његош пјевао у својој Посвети праху оца Србије: нек се овај вијек горди над свијема вјековима. “Деветнаести вијек заиста заслужује да се горди и поноси јер је био вијек великих дјела, узлета, великих снова, великог прегалаштва и заноса. Дај Боже да се поново вратимо оној снази, саборности, сили коју показасмо и имадосмо у том 19. вијеку.”
У наставку програма наступили су гости из Лепосавића, чланови КУД „Копаоник“ чијом пјесмом и игром је завршено седмо вече “Трга од ћирилице“ које је било посвећено великом поштовацу и познаваоцу Црне Горе Љуби Ненадовићу који је о Херцег Новом писао и чудим се сунцу како може заћи кад љепоте ове нигдје неће наћи.
Весна Девић
svetigora.com