Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик је рекао да је Јован Дучић пронио име Требиња кога никада није заборавио и које никада њега није заборавило, јер је прије свега био амбасадор свога града и своје Херцеговине.
„Један градић попут Требиња је захваљујући свом пјеснику надрастао стварне габарите, а тај ритам је задржао и до данас. Дучић и даље сабира људе из цијелог свијета у своје коначиште у Херцеговачкој Грачаници“, истакао је Додик.
Он је оцјенио да је Дучић био врсни диплпомата и искрени патриота српског народа коме је посветио најљепше стихове.
„Сигуран сам да би велики пјесник био задовољан да види какав је препород доживјело његово Требиње, а тај препород се поклопио баш са његовим повратком и изградњом Херцеговачке Грачанице. Требиње је град са перспективном којој се не може назријети крај, јер сваки нови подухват отвара друга три. Дучићев град враћа дуг свом пјеснику поставши незаобилазна тачка српске културе и духовности“, истакао је Додик.
Он је додао да је Требиње сигурно један од најљепших српских градова са сигурном перспективом.
"Изградњом нове болнице и аеродрома добићете два капитална пројекта након којих живот неће бити исти на овим просторима, биће богатији и приближиће Требиње далеком свијету у коме је предано српском народу служио Дучић", рекао је Додик.
Он је напоменуо да се Дучићев град одужио свом пјеснику и да је ово сада град у који сви радо долазе и који свакога дочекује раширених руку баш како је желио велики српски пјесник.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић је рекао да ни пандемија вируса корона није промјенила Требиње у поштовању Дучићевог дјела, а Дучићеве вечери поезије које се одржавају већ 53. године, организоване су и у најтежим ратним годинама.
„Дучић је у Требињу инспирација и константа нарочито посљедњих 20 година од када се његов прах подигао са америчког тла и смирај нашао у Херцеговачкој Грачаници на Црквини. Наше опредјељење је да се пјесникова идеја о граду културе третира као један од примарних интереса, тако обликујући град и стварајући аутентичну и добру подлогу за све друге пројекте“, истакао је Ћурић.
Он је додао да са Дучићем у меморији и нашој културној баштини, не можете пристати на мало и осредње и нити можете и нити имате право да будете без амбиција.
„Ми смо то и доказали да нисмо стали, да нам не мањка амбиција, и да на Дучићевом путу, одмичемо све брже и брже, и да је раздаљина, до оног што сматрамо као циљ - све мања. Учинили смо све, да комплекс на Црквини, из године у годину расте и постане једно живо стваралачко врело које окупља и умјетнике и све оне људе који осјећају потребу да овдје стално долазе, како би се прожели духом истинске културе“, навео је Ћурић.
Он је казао да се Требиње и Херцеговина, не само да се поносе Дучићем, него га доживљавају као човјека који је указао на духовно и опште културно врело овог краја.
„Са доласком Дучића на Црквину, Требиње се винуло на туристичкој мапи свијета. Окупљајући, сваке године, Дучићеву пјесничку сабраћу и Дучићеве сљедбенике, овај град јача и своју умну снагу и своју способност да се не преда у руке оних који угрожавају и омаловажавају све остварено, и који би да пониште и избришу све што тежи креацији и што вуче напријед“, рекао је он.
Градоначелник Требиња је закључио да нас Дучић са Црквине обавезује на дубље спознаје и оштрија освјетљења, на духовно и свако друго јединство, на подршку моралном здрављу овог народа и на још бржи и интензивнији свеукупни развој, како неки рекоше, најљепшег српског града, Требиња.
Пјесник Драган Јовановић Гаврилов у бесједи о Дучићу је рекао да је Јован Дучић људима кроз умјетност показао свјетске духовне панораме.
„Дучић је у свом књижевном и дипломатском раду повезивао словенску страст и германску посвећеност послу, он нас је научио да су све тајне записане у нама и да их тамо треба тражити”, истакао је Гаврилов.
Он је додао да се Дучић увијек враћао Требињу и носио га у срцу, што је суштина његове величине и космополитизма.
„Не можемо бити космополити, уколико не поштујемо домаће огњиште и обрнуто. Морамо направити везу између те двије ствари. Кад погледамо цјелокупно Дучићево дјело, видјећемо да он није само пјесник, већ је нека врста антрополога у литерарном облику. Дучић данас представља једно живо устројство српског пјесништва. Он је наша баштина и традиција“, навео је Гаврилов.
Он је рекао да Дучићеве пјесме и књиге путују кроз вријеме, оне су и данас живе, као куцање људског срца.
У културно-умјетничком програму академије наступили су: драмски умјетници - Биљана Ђуровић, Небојша Кундачина, Лепомир Ивковић и Маја Кундачина, оперски умјетници - Јасмина Трумбеташ и Душан Свилар, појац Јована Зукановић, уз клавирску пратњу Невене Живковић из Београда, те домаћи извођачи Бобо Вучур, Марија Нинковић и Милица Рајковић.
Дучићеве вечери поезије одржане су под покровитељством Града Требиња и Министарства просвјете и културе РС.
radiotrebinje.com