Три пријатеља, Миленко Миладиновић, Мирослав Ћорлука и Ненад Караџић, одлучили су да у Требињу отворе локал гдје би могли сјести, попити кафу и угостити своје пријатеље. Назив "Читаоница" потекао је од Мирослава. Наиме, док је студирао често би свраћао у локал "Читаоница" и кад би га позвали од куће и питали гдје је, кратко би одговорио: " У Читаоници ." Надам се да овдашљи студенти неће много користити сам назив за избјегавање студентских обавеза.
Ова три пријатеља опремили су ентеријер локала на веома укусан начин у коме доминира наше писмо. Данас је јако тешко видјети ћирилични назив фирме, рођенданске честитке, свеску са ћириличним натписом на корицама. . . . Док су Срби у Аустро-Угарској своју ћирилицу доживљавали као суштинску одлику свог националног и вјерског идентитета, никаква сила – ни вјерска, ни војна, ни судска, ни школска – није их могла одвојити од њихове ћирилице. Данас у својој држави сами Срби су протјеривачи своје ћирилице, јер су рођени и одрасли на заблуди о „нашем писму“, па се туку за туђе у увјерењу да бране своје!
Могу вам само скромно рећи : Браво момци!
Бориша Станисављевић