Жељко Милојевић је инжењер електротехнике за рачунарску технику и информатику који је, забављајући се у слободно време, направио први програмски језик на српској ћирилици за неколико дана. Дао му је име Гуја. Жељко већ 15 година ради у ИТ сектору бавећи се едукацијом, развојем различитих софтверских технологија, интернет и мобилних апликација. Стекао је и вишегодишње искуство у САД-у у ИТ индустрији.
За Омладинске новине рекао је какав је то програмски језик на ћирилици осмислио и какве препоруке и савете има за младе програмере и оне који то желе да буду.
Како сте направили програмски језик на српском за три дана и чему он служи? Да ли је профитабилан?
То је био хоби пројекат који сам радио у слободно време. Користио сам искључиво програмске језике и алате базиране на софтверу отвореног кода (Open Source). Могао би послужити учењу програмирања код деце која још нису почела да уче енглески језик. Пројекат за сада није профитабилан.
Да ли су ћирилица и друга писма, поред латинице, уопште заступљена и применљива у програмским језицима? Да ли су други народи који користе ћирилицу до сада правили програмске језике на овом писму?
Друга писма јесу делимично заступљена у програмским језицима. О њима се мало зна и нису у широкој индустријској примени као енглеска латиница. Такви језици се више користе за забаву, у образовању и у истраживањима. Тренутно у свету постоји преко 1500 програмских језика. Отпилике њих 100 користи локална или национална писма за писање кода. Најдаље су отишли Кина и Русија. Они већ дуги низ година имају програмске језике на својим писмима и озбиљно их користе у различитим индустријама.
Чиме се тренутно бавите? Да ли радите на неком пројекту?
Тренутно предајем програмски језик Пајтон (Python) у школи програмирања „Вуков код“. Такође радим на пројекту израде веб апликације за аутоматизовану обраду и генерисање мултимедијалних садржаја.
Који програмски језик Ви најрадије користите, а који бисте препоручили почетницима као најлакши и најзаступљенији?
Најрадије користим Пајтон (Python) и њега бих препоручио као најбољи избор за почетнике. Он је лак за учење, има једноставну ситнаксу и веома широку област примене. У свету се већ уводи као први програмски језик у школама и на факултетима. По неким истраживањима јесте, а по некима није најзаступљенији, али с обзиром на све већу популарност мислим да ће дуго бити у врху и да ће у њему бити све више посла.
Као неко ко се бави овим послом толико година шта бисте рекли да је основно што се мора испунити да би се у истом успело? Колико је тешко истрајати и на факултету, а касније и у даљем усавршавању и послу?
Јака жеља да се тим бавите са мало предиспозиције, тј. талента. Ипак, ја волим да кажем да је таленат прецењен. Битан је континуитет, стално учење, доста рада и праксе. Данас када се информационе технологије брзо мењају, није толико битно да ли сте, или, који сте факултет завршили. Програмирање је више занат. Посао је тежак и зато морате бити упорни и стрпљиви. Успех се не постиже преко ноћи, морате стално пратити нове технологије и усавршавати их.
Колико је могуће савладати програмирање на кратким курсевима који су све популарнији и да ли је то знање довољно добра основа за почетак програмерске каријере?
Уз доста самосталног рада и предуслове које сам већ поменуо, са минимумом од два до три курса у континуитету од 6 до 12 месеци могуће је савладати програмирање да би се започела каријера на некој почетној позицији.
Да ли програмери који су завршили курс или школу, а не факултет, тешко долазе до посла?
Мислим да не. У Србији је око 50% запослених програмера без завршеног факултета.
Порука младим програмерима и онима који то желе да постану…
Данас постоји превелики број технологија, програмских језика и библиотека што отежава доношење одлуке код младих шта да уче и куда да се усмере. Моја порука је да изаберу једну ужу област примене која им је већ на неки начин блиска, да науче програмске језике и технологије који су у њој најтраженији, да се фокусирају на ту област и да је усавршавају дужи временски период. Фокус, стрпљење и континуитет су кључ успеха не само у програмирању, него и у другим занимањима.
Данијела Шиловановић
Извор фотографија: Приватна архива саговорника/ Unsplash
omladinskenovine.rs