Прве кораке Ћирилице није владика Атанасије само благословио већ је извијугао путеве многим идејама, на којима треба да почива Удружење. Као језички зналац, али, прије свега, као неко ко осјећа бат језика отјеловљеног кроз ријечи, са посебном осјетљивошћу за значење ријечи, њихову етимолошку позадину, истицао би важност употребе већ одомаћених израза, не бјежећи при том од туђица онда кад за то има мјеста.
Управо је на предавању у организацији Ћирилице причао о језику као изразу суштиннског човјековог бића, оним чиме човјек оспољава своју дубоку словесност. Није језик, говорио је, тек збир друштвених норми већ је рефлекс идентитетске ознаке, која нас чини јединственим, у истој оној мјери као што то чине и ријечи у другим језицима. У том погледу је борба за ћирилицу борба за дубљи смисао језика.
Није заборавио ни да нам предложи да на сваком скупу, који организујемо, буду постављене иконе св. Кирила и Методија, није нас заборавио ни у својим молитвама, као што није заборављао да буде дирљив према сваком човјеку, који страда за оно чему припада.
Хвала, владико, за доброту и ријечи којим си нас храбрио! У сусрет лицу Господњем, моли се за нас!
Ћирилица Требиње