Три војске се на почетку рата 1941. године отимале о окупационе зоне у Рашкој области. У Новој Вароши потпуковник Велкер пружио отпор режиму НДХ. Срби избегли крваву судбину доласком италијанских трупа. Група виђенијих муслимана тражила да се уведе управа НДХ. Немачке власти већину наредби шовиниста ставиле ван снаге.
После априлског слома 1941. године и распада Војске Краљевине Југославије, окупационе трупе Немачке, Италије и Независне Државе Хрватске отимале су се о територију Рашке области.
У успостављању управног апарата било је спорова, сукоба и двовлашћа, а у Новој Вароши забележен је и случај да су Немци штитили Србе, пре свега управу и писмо ћирилицу од усташа?!
О разбуктавању грађанског и верског рата и страдању народа сведочанства је објавио др Милутин Живковић у књизи „Независна Држава Хрватска у Србији 1941. – Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници (април-септембар 1941)“.
Немачке снаге су без веће борбе окупирале Стари Рас, а делови 60. дивизије стигли су у Нову Варош из правца Бистрице 30. априла. Већ сутрадан дошло је до свађе између православаца и муслимана око преузимања власти, тек формирана Команда места, коју је водио капетан Пилц, смештена је у зграду Општине. Немци су завели полицијски час и једну јединицу избацили на Кокин Брод, да чува прелазе на Увцу.
Територијалне амбиције НДХ, које су се у потпуности ослањале на планове исковане у Бечу, престоници црно-жуте монархије, током 19. века, увелико су се спроводиле почетком маја. У град под Златаром прве усташке окупационе трупе улазе 5. маја, али је са организацијом општинских и котарских власти у нововарошком срезу ишло спорије пошто Немци нису дозволили насилну смену функционера из предратног периода.
– Узалуд је потпуковник Стјепан Јаковљевић из Крилног заповједништва више пута преговарао са потпуковником Велкером из немачке команде. У исто време је група од 46 виђенијих муслимана у писму Хакији Хаџићу, поверенику поглавника Анте Павелића за Босну, тражила да се у Новој Вароши уведе управа НДХ, нудећи списак муслимана које је требало имати у виду приликом преузимања цивилне администрације – истиче аутор књиге у издању Друштва историчара Србије „Стојан Новаковић“ из Београда.
Забрана шајкаче и опанака
Терор усташке идеологије обнародован је 9. јула 1941. расистичкoм уредбoм, којом су власти забраниле употребу ћирилице, ношење шајкача и опанака, обележја Срба.
Затваране су радње, власници шиканирани, хапшени и премлаћивани, пљачкан је сточни фонд. У Новој Вароши је састављен и списак од 38 угледних Срба које је требало ликвидирати, узимани су таоци…
Познато је да је муслиманско становништво (Пријепоље, Прибој, Нова Варош) улазак снага НДХ дочекало као ослободиоце, а не као окупаторе. Несугласице између усташке управе и немачких окупационих власти изазвале су хаотично стање у административном апарату. Уз сталне притиске, усташки режим је преузео цивилну власт користећи „рупу“ насталу одласком немачких оперативних трупа, које су смениле посадне јединице.
– Не желећи да без разлога додатно кваре односе са локалним православцима, немачке власти су већину шовинистичких наредби НДХ ставиле ван снаге, или барем отежавале њихово спровођење. Немачки командант је онемогућио да се изврши потпуна смена људства. Немац није дозволио ни укидање ћирилице, а наредио је да све школе у срезу почну са радом, тако да хрватске власти нису успеле да остваре потпуну контролу над просветом. У сакралним објектима СПЦ наставило се са вршењем службе. На крају су немачке власти, без знања Мухамеда Тановића, који је било котарски предстојник у Пријепољу, дозволиле слободну дистрибуцију штампе, па чак и београдског „Новог времена“ – пише др Живковић и додаје:
– Да није било отпора немачке војске, те константног притиска италијанске дипломатије да се Хрвати повуку из њене окупационе зоне, српски живаљ у Старом Расу би снашла крвава судбина слична оној њихових сународника из других делова усташке државе.
После директних преговора Загреба и Рима око питања границе, Влада НДХ прихвата стару линију и 1. септембра 1941. године водећи функционери цивилне управе НДХ су напустили подручје четири среза, а 5. и 6. септембра и јединице. Прваци муслиманског народа убрзо се приближавају италијанском окупатору.