БЕОГРАД, 9. АПРИЛА /СРНА/ - Дјеловање лингвисте Милорада Телебака у Републици Српској тим је вредније што и у Српској, као и у Србији, одавно није усвојен закон о језику и писму којим би се уредио њихов статус, изјавио је Срни предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић.
"Оно све што би требало да се законом уреди, није уређено, па је остало да лингвисти дјелују у српској културној јавности, и уопште у јавности, да се очува свијест о значају српскога језика и писма, као идентитетских елемената српског народа", наводи Танасић.
Он истиче да Tелебаковом смрћу није само српска језичка струка, него и српска култура изгубила једног великог посленика.
"Последњих тридесетак година он се прикључио нашим најагилнијим трудбеницима на пољу његовања српског језика и подизања свијести о значају правилног, јасног и лијепог изражавања, Ивана Клајна, Милана Шипке, Драга Ћупића, Богдана Tерзића и Егона Фекетеа, који су нас, такође, нажалост, већ напустили", подсјећа Танасић.
Он указује како, сама чињеница да су на ћирилици објављени сви Tелебакови језички приручници, савјетници, јасно говори и о његовом односу према ћирилици, као српском писму које је у основи српског националног и културног обрасца.
Tо је, напомиње Танасић, потребно истаћи због чињенице да се српски језик послије распада бивше државе и раскида српско-хрватског језичког заједништва, нашао у несређеној ситуацији, а у понечему и у лошијем положају него што је био прије тих промјена.
Танасић посебно истиче велике Tелебакове заслуге за подизање нивоа познавања српског књижевног језика и подизања свијести о значају владања српском културом на подручју Републике Српске.
"Он је не само међу најистакнутијим језичким стручњацима који су се дуго бавили питањем језичке културе, него је готово једини српски лингвиста који се бавио језичком културом у Републици Српској, гдје језичка ситуација није нимало повољнија него на другим српским језичким просторима", каже Танасић.
Телебакова дјелатност је била запажена и зато је он, подсјећа Танасић, био и члан двију комисија Одбора за стандардизацију српског језика.
Ријеч је о највишем свесрпском и свеинституционалном тијелу, које је основано с циљем да води бригу о статусу српског језика, организовању проучавања српског језика и које би водило и осавремењавању и употпуњавању српске језичке норме, што је све својим дјелом, наводи Танасић, и чинио Милорад Телебак.
Српски лингвиста и професор Универзитета у Бањалуци Милорад Телебак преминуо је у 79. години.
Телебак је рођен 1942. у Невесињу, а 1992. дошао је у Бањалуку. Био је ангажован као лектор у Народном позоришту Републике Српске и на Радио-телевизији Републике Српске.
Био је члан Комисије за фонологију и Комисији за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима, те члан Удружења књижевника Српске и Удружења књижевника Србије.
Предсједник Републике Српске одликовао га је Орденом Његоша за допринос култивисању српског стандардног језика и развоју језичке културе народа, а добитник је и књижевних награда "Свети Сава", "Кочићево перо" и "Ступље".