Савет Европе је, поводом обележавања Дана словенске писмености и културе, уврстио Руту Светог Ћирила и Методија у културно наслеђе Европе, изјавио је Виктор Савић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.
У сарадњи са Министарством културе и информисања Републике Србије, компанија „Color Media Comunications” организовала је конференцију под називом „Дан словенске писмености и културе - Од ере Ћирила и Методија до ере експанзије друштвених мрежа - где је данас српски језик”.
Дан словенске писмености и културе у читавом словенском свету се обележава 24. маја, а одлуком Владе Републике Србије се од 2019. године прославља и код нас.
Овај дан знак је сећања на мисионаре и културне и политичке дипломате Ћирила и Методија, који су уједно и творци првог словенског писма, глагољице, и утемељивачи словенске писмености.
Професор Савић, који је такође и један од сарадника Института за српски језик САНУ, навео је овом приликом неке од најважнијих локалитета Руте светог Ћирила и Методија.
На првом месту издвојио је Сирмијум (данашња Сремска Митровица), потом, Саборну цркву за зградом Српске патријаршије и Музејом Српске православне цркве у Београду, Сремске Карловце, као и манастире на Фрушкој Гори и Косову и Метохији.
У току дискусије, како наводи Танјуг, Савић је истакао да морамо више бринути о српском језику, као и о томе да он добије достојно место у образовном систему.
„Српски језик не подлеже идеолошким и политичким променама, него се развија у складу с природним законитостима о којима, пре свега, воде рачуна стручњаци за српски језик - између осталог, то су историчари језика, јер и они обезбеђују стабилност у језичком систему изучавајући историју, језичку вертикалу. И ово ће у неком тренутку бити прошлост којом се занимају историчари језика. Да закључим, српски језик, као и сви језици, заслужује дужно поштовање”, казао је Савић.
Радован Јокић, помоћник министра за савремено стваралаштво и креативне индустрије у Министарству културе и информисања, казао је на отварању да је овај датум значајан за све словенске језике, али нарочито за српски језик.
„На неки начин, умни људи свој језик и писмо доживљавају као своју домовину, чије границе треба да чувамо, ширимо, непоколебљивом потребом за ширење знања и умећа за добробит читаве српске нације”, изјавио је Јокић.
Поред овога, подсећање на темеље словенске писменост наводи нас на размишљање о писмености данас, у времену брзих промена и све већег утицаја друштвених мрежа.
Том приликом, на питање да ли се језик мења и колико је то важно, Јокић је објаснио да прихватање тезе „језик једнако мишљење и обрнуто” само по себи упозорава да нема мишљења без развоја и очувања језика, и да ми сада имамо ту прилику и луксуз да видимо темпо, карактер и начин језичке промене уз промену мишљења, културе и начина живота.
Др Марина Николић, Шеф Одсека за стандардни језик у Институту за српски језик САНУ, истакла је да се највише промена дешава у области лексике.
„Питање лексичких промена је најуочљивије јер новим појавама морамо дати неко име. Друштвене мреже увеле су читав дијапазон нових речи” казала је др Николић и као примере навела жаргоне „синовање” и „лајковање”.
Др Лидија Мирков са Факултета политичких наука истакла је потребу за одговорношћу медијског система јер он, осим информисања, има и просветитељску улогу.