ЗМАЈЕВУ НАГРАДУ ПОДЕЛИЛИ УЉАРЕВИЋ И РАДОЈЧИЋ: Матица српска у Новом Саду обележила 195. рођендан, чија је прослава померена због пандемије

У поздравној беседи председник наше најстарије књижевне, културне и научне институције проф. др Драган Станић, у присуству представника СПЦ, покрајинске власти и градоначелника Милоша Вучевића, казао је да Змајева награда и стогодишњица од рођења Добрице Ћосића заслужују овакву свечаност без обзира на временске околности.

- Матица је данас неупоредиво јача него што је била пре свега неколико година, када смо имали врло подмукле ударе из којих смо успели да изађемо неоштећени, али смо били заустављени у оним развојним програмима које смо одложили за боља времена. Уверен сам, на основу разговора са представницима наше државе, да су та боља времена већ дошла - рекао је Станић.

На чудесан опус академика Добрице Ћосића, његове романе "Далеко је сунце", "Корени", "Деобе" и "Бајка", студиозно се осврнуо проф. др Јован Делић, не пропустивши да подсети на чувени Ћосићев цитат: "Бити припадник малог народа на путу великом природна је несрећа. Бити Србин, то значи бити историјски несрећан човек".

Централни део свечаности било је уручење 67. Змајеве награде, најпрестижнијег песничког признања у нас, које овога пута на равне части деле поета из Подгорице Радомир Уљаревић за књигу песама "Пепео" ("Космос") и сомборски песник Саша Радојчић, аутор збирке "То мора да сам такође ја" ("Архипелаг").

Уљаревић је казао да га тема људског зла, укључујући и оно почињено у Јасеновцу, прогони од детињства, те да је управо из тог разлога ова књига морала бити написана.

 
- Матица српска и име Јована Јовановића Змаја су изнад свега. Песме су жива бића, трагају за читаоцем и свака награда, поготово ова, налази пречицу до читалаца - рекао је лаурет.

Саша Радојчић дубоко верује да песник припада једино свом језику, а Матица је место где се о том језику води брига. Зато сматра да онај ко овде прима награду и има прилику да говори, мора то да чини са повишеном одговорношћу.

www.novosti.rs