Од првобитног шабачког Читалишта, преко Читаонице, Књижнице, окружне, општинске и матичне библиотеке, до данашње Библиотеке шабачке, протекло је пуних 175 година. У миру бивала је место окупљања љубитеља књиге, а своје чланство умножавала је дељењем писане речи. На почетку Великог рата, Шабачка народна књижница и читаоница, са адресом у кафани „Јелен” на Баиру, доживела је судбину свога града. Спаљена је у налету Аусторугара на Шабац, први велики град на који су се окомили 1914. године.
Одмах по завршетку рата Шапчани су кренули у прикупљање књижних дела да изнова попуне опустошене фондове. Одувек у шабачкој библиотеци посебна вредност придавана је старим књигама. Тако је и данас. У овом времену, посебно се пази на 17 наслова са листе старе и ретке књиге са статусом културног добра од изузетног значаја.
Најстарија књига шабачке библиотеке, која се чува у Завичајном одељењу, јесте „Правила молебнаја” – Србљак из 1761. године. Овај вредан зборник био је део приватне библиотеке професора књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду и колекционара ретке књиге Боривоја Маринковића. Библиотеци у Шапцу даривала га је Мирјана Маринковић, 2015. године.
Јелена Подгорац Јовановић, директорка библиотеке
Састављен од оригиналних текстова црквеног песништва, „Србљак” садржи службе и житија српских светитеља. Избор текстова условљен је жељама њихових наручилаца, услед чега је готово немогуће типолошки разврстати ову књигу, кажу у Библиотеци шабачкој.
Прво издање „Србљака”, под називом „Правила молебних свјатих српских просветитеља”, приредио је епископ арадски Синесије Живановић. Зборник је објављен у Румунији, у Римнику, 1761. године, док је друго издање штампано у Венецији, четири године касније.
‒ Целокупан фонд старе и ретке књиге био је на конзервацији и рестаурацији у Народној библиотеци Србије и у Библиотеци Матице српске ‒ каже Јелена Подгорац Јовановић, директорка Библиотеке шабачке. ‒ То је захтеван и скуп посао, ми смо га довршили, и сада су старе и ретке књиге истински понос града.
Фонд Завичајног одељења шабачке библиотеке данас поседује више од 4.000 монографских публикација, наслове завичајне периодике, некњижну грађу и посебне збирке старе и ретке књиге и рукописа објављених до 1867. године.
У једној од најстаријих установа културе у Шапцу посебно се поносе рукописима књижевника Оскара Давича, као и „Летописом Шапца” проте Григорија Бабовића, трајним писаним сведочанством о животу Шапчана, култури и традицији града на Сави, у времену између два светска рата.