Најстарију штампану књигу на Балканском полуострву – Београдско четворојеванђеље, одштампали су трговци Дубровчани, а била је намењена православном становништву града ког је три деценије раније освојио Сулејман Величанствени.
Најстарија штампана књига у Београду – Београдско четворојеванђеље одштампана је 4. августа 1552. године, а на 470 рођендан изложена je у Библиотеци Града Београда у оквиру изложбе „Београдско четворојеванђеље: 470 година прве књиге штампане у Београду“.
И пре пет векова Београд је хватао корак са Европом
Примерак Београдског четворојеванђеља биц́е изложен у посебној витрини за излагање старе и ретке библиотечке књиге, каже за Спутњик Љубица Ц́оровиц́ из Библиотеке града Београда и додаје да је Београд је био једини град на Балканском полуострву који је у 16. веку имао штампарију, у којој су штампане књиге на српскословенском језику.
Београд је већ 30 година био важан град у Османском царству јер га је 1521. освојио Сулејман Други Величанствени. Појавом штампарије, према речима Ћоровићеве, Београд је тада „заиста хватао корак са Европом тог времена“.
Гутенберг је своју делатност почињао тих деценија, Божидар Вуковиц́ у Венецији основао је своју штампарију 1519. године, а имали смо још неколико издања у мањим штампаријима по манастирима. Интересантно је да штампарија у којој одштампано Београдско четворојеванђеље није створена под окриљем Српске православне цркве, вец́ у куц́и кнеза Радише Дмитровића.
Дубровчани католици штампали књигу за православне
Податке о најстаријој књизи штампаној у Београду сазнали смо из колофона, односно данашњим речником речено – поговора. На самој књизи је написано да је штампана 4. августа 7060. године, у византијским ознакама, што нам говори да је књига била намењена православној публици.
После Дмитровиц́еве смрти, штампања четворојеванђеља се прихватају Дубровчани, римокатолици и трговци из дубровачке колоније у Београду на челу са Трајаном Гундулиц́ем који је ангажовао тада најбољег мајстора јеромонаха Мандарија из Мркшине цркве, у близини данашњег Ужица.
„То је период из ког је остало јако мало фрагмената али посредно можемо закључити да је јеромонах Мандарије вец́ имао искуство у штампању. Сматра се да је он овде и резао слова, свако слово је резано посебно и имали су намеру да штампају више наслова, али су успели да одштампају само Београдско четворојеванђеље. После Београдског четворојеванђеља, јеромонах Мандарије наставио је своју делатност у Румунији“.
Књига је штампана на Дорц́олу, „отприлике на раскрсници улица Душанове и Краља Петра“, где је била куц́а Радише Дмитровиц́а који је започео тај посао, уложио у њега свој и труд и имање, али је врло брзо преминуо. Дмитровиц́ је навео да је Београдско четворојеванђеље његова задужбина.
Вежбанка будућег иконописца
Приликом конзервације и рестаурације примерка који се чува у Библиотеци града Београда и ког ц́е посетиоци изложбе моц́и да виде на изложби, кад су се одвојили корични листови од саме корице, пронађени су цртежи урађени „слободном руком“.
Хартија је у то време била веома ретка и могло би се закључити да је неко на Четворојеванђељу „током векова који су следили“ вежбао да буде иконописац.
У Библиотеци града Београда чува се један од преосталих 13 примерака Београдског четворојеванђеља и без обзира што је реч о штампаној књизи, сви примерци се разликују.
Изложба „Београдско четворојеванђеље: 470 година прве књиге штампане у Београду“ трајац́е до 3. октобра ове године.
Извор: www.sputnik.com