Постављање Вукове азбуке и Вуковог лика на Ковачевој греди изнад села Петњице код Шавника

Пише: Војислав Караџић, проф. предсједник Организационог одбора Фондације Вукове задужбине за Жабљак, Шавник и Плужине

Идеја о постављању Вукове азбуке и Вуковог лика на Ковачевој греди изнад села Петњице припада пјеснику Чеду Ковачевићу – Чехову, а настала је 2011. године и већ 2013. са пар ентузијаста испред Фондације Вукове задужбине за Жабљак, Шавник и Плужине кренуло се у њену реализацију.

Везана је и за почетке организовања пјесничких вечери на Спомен парку “Вукови коријени“, проглашеном од стране блаженопочившег митрополита Амфилохија “Тргом од ћирилице“.

 

Имајући у виду околност да нам тада времена нијесу била наклоњена и да је изостала подршка од стране бившег министра културе, на њој смо ипак радили, али са прекидима, а последње двије године интензивно.

Иницијатива је наишла на неупитно одобравање шире јавности, а доприноси његовању имена и дјела Вука Стефановића Караџића чији су се преци из Петњице одселили у Тршић. Овај пројекат је у служби очувања Вукове задужбине и језичке културе, афирмације српског писма као идентитетског стуба нашег народа и ћирилице (по доктору Веберу најсавршенијег писма), тог древног пута који је прије више од десет вјекоав трасиран и на коме су написани највећи писани споменици који чине неодвојиви дио европске културе.

Овај пројекат је и ништа мање у служби обогаћивања и промовисања туристичке понуде, духовних вриједности дурмиторског краја и баштињења традиције као немјерљивог богатства на чему су многе земље сачувале своје културно благо и своје вриједности као да су на уму имале ону познату Пушкинову крилатицу:“Трагове прошлости увијек обожавај“!

Није на одмет рећи да је и Исидора Секулић сугерисала да се Његошеви стихови уклесавају у стијенама као што су радили римљани елегичарима и тако овјековјечују као икона, као свјетлосна луча и непоновљиви призор који ће да траје и одолијева времену.
Фондација Вукове задужбине и даље упорно истрајава на добијању дозволе – сагласности за постављање Вукове азбуке ћирилице и Вуковог лика на горе поменутом локалитету.

То је била и жеља вајара Живковића, аутора Вуковог споменика који је, поред осталог, у каснијој фази планирао надоградњу и других садржаја: адаптацију Шујове пећине за потребе организовања Ликовне колоније, постављање билборда, дурбина, проширење паркинга и сл.
Мејлови, писма, молбе министарствима се ређају, почев од Министарства културе, Министарства екологије до Министарства финансија и социјалног старања и неизбјежне општине Шавник. И сви су најдобронамјерније прихватили овај пројекат, сагласни да заслужује дужно поштовање, изузимајући, на жалост, локалну самоуправу у Шавнику која није показивала нити показује интересовање да се озбиљно укључи у ову проблематику и да да свој допринос, већ се напротив, смјело могу да кажем, дистанцира и опструира, измишљајући којекаве разлоге, а и захтјеве према нама, што нас револтира и удаљава од остварења ове величанствене замисли чије је идејно рјешење разрадио ИГ Грађевинарство Подгорица на челу са врсним стручњаком проф. др Раденком Пејовићем који је иначе имао водећу улогу код градње горе споменутог Спомен парка “Вукови коријени“.

Штавише, од општинске власти могли смо примијетити да се дистанцирају и од постојећег спомен обиљежја, а непобитна је чињеница да је саграђено средствима општине Шавник, Владе Црне Горе и донатора и да је откривено на Митровдан 2005. године на импресивној манифестацији уз присуство око шест хиљада гостију као и највиших органа Црне Горе, тадашњег предсједника Филипа Вујановића и Србије – предсједника скупштине Предрага Марковића.

Разумије се и неизоставно присуство тадашњег руководства општине Шавник које је имало слуха, а уз то и моралну и људску обавезу да се подузме градње споменика са сценом, полазећи од начела очувања и унапређивања културне баштине за добробит свога краја и шире.
Треба подсјетити да код предсједника општине, господина Југослава Јакића нијесмо препознали ни минимум сарадничког односа: он не одговара на телефонске позиве, не оглашава се на наш предлог да се евентуално организује заједнички састанак на нивоу Општина – Фондација. Славодобитно говори у једној изјави за медије о тууризму општине као да се ради о Малдивима, а ни ријечју не спомиње Спомен обиљежје “Вукови коријени“ на коме се редовно одржавају пригодне културне свечаности, пјесничке вечери под отвореним небом, промоције књига, приказивање филмова и гусларске вечери, као и манифестације културно-просвјетног и научног садржаја, између осталог, и додјеле награда побједницима конкурса Фондације Вукове задужбине за ученике основних школа. Општински органи у луку заобилазе овај споменик, који се по ријечима стручњака сматра једним од десет најљепших споменика на просторима бивше Југославије. Општина спомен обиљежју у смислу његовог одржавања никакву дужну пажњу није посвећивала нити посвећује, то је препуштено нашем селу и свим поштоваоцима Вука и хиљадама страница, написаних о реформатору српског језика коме су се дивили премудри Гете, браћа Грим, Пушкин, Мицкјевич…

Дужни смо, јавности ради, да таксативно наведемо све активности које су до сада реализоване од стране Фондације Вукове задужбине:
-урађен је геодетски извјештај стијене – Ковачеве греде;
-од стране ИГ Грађевинарство Подгорица (као што сам већ истакао) урађено је Идејно рјешење допуне комплекса “Вукови коријени“ ( имајући у виду да је нелогично да на тако малом простору постоје два спомен објекта);
-добијено је и мишљење Агенције за заштиту животне средине у коме се констатује да није предвиђено спроводити поступак процјене утицаја на животну средину и издавања еколошке сагласности;
-урађен је записник о условној парцелацији на захтјев Фондације;
-на инсистирање Министарства финансија управи за катастар и државну имовинју ПЈ Шавник достављен је, прегледан и овјерен Елаборат оригиналних теренских података;
-од стране Управе за катастар и државну имовину Подогорица добили смо Лист непокретности 192 – Извод у коме се констатује да не постоје терети и ограничења;
-све таксе и дажбине смо уредно измирили.
И након свега наведеног Општина Шавник је била дужна да одради преостале кораке ( пошто је до сада са наше стране све испоштовано), да се активно укључи у рјешавање овог проблема као једна од чланица Фондације Вукове задужбине за Жабљак, Шавник и Плужине, што је итекако обавезује и, као прво, достави Министарству финансија Владе Црне Горе захтјев да им се поменуто испарцелисано земљиште уступчи на коришћење и управљање чиме би се ствари покренуле са мртве тачке и створили предуслови да се планирано приведе својој намјени, да се замишљеним композиционим рјешењем – умјетничком креацијом употпуне и оплемене постојећи садржаји шавничке општине.
Напомињемо да би планирани пројекат био наш поклон општини Шавник и тренутно највећа инвестиција у овој региону, а што даје додатну одговорност општинској власти и обесмишљава њен игнорантски однос према овом пројекту.

www.in4s.net