,,Нова Зета“, књижевни лист који је излазио на Цетињу, позвао је 1889. године на очување српског језика тако што би Срби избацили из употребе ријечи које немају словенско поријекло. Лист је оцијенио да је то ствар народног поноса, а да је чисти српски језик извор снаге и дика Црне Горе.
– Књижевност ваља да врати поједине народне ријечи из закутка на своје мјесто у своје право, али не само у књигу него и у говор. Народни понос иште да се непотребне туђе ријечи истисну из говора – каже Јован Бошковић, поручио је лист који је једном мјесечно излазио на Цетињу.
Часопис је истакао да је штета да се Срби из Црне Горе, како у књижевности, тако и у народном говору, не држе свог исправног и чистог српског језика, који представља понос Црне Горе и да у томе она мора бити узор осталим српским земљама.
Књижевни лист ,,Нова Зета“, 1889. г.
– То се исто може рећи и за покварене ријечи, њих треба исправљати. Црна Гора се поноси што је увијек била своја. То је не само њезина дика, него и извор њезине снаге, па је штета кад се не држи својега језика, да буде у томе узор српскијем крајевима, нагласио је стари цетињски часопис.
У наставку текста, ,,Нова Зета“ наводи примјере ријечи које немају словенско поријекло и оних које назива поквареним и позива на њихово избацивање или мијењање, како из службеног писања, тако и из народног свакодневног говора и закључује како је неопходно ријечи туђег поријекла замијенити изворним српским.