Програмском одбору конференције Sym-Op-Is 2022
Господо,
Обраћам вам се онако како сте се потписали у својим дописима, иако је потпуно јасно да њих није написао нити ми их је послао Програмски одбор, који броји 66 чланова (прилог 3). Не могу вам се, дакле, у овом одговору обратити на име(на) и презиме(на), пошто се они који су те дописе саставили нису испод њих и потписали.
Покушавам да разумем поенту ваших поменутих дописа, од 11. јула и 2. августа т. г. (прилог 1 и прилог 2). Ипак, и поред чврсто постављеног задатка (један од задатака типа „морам да разумем, како да разумем”), као и значајног уложеног труда, морам признати да то нисам успео. За то, наравно, не кривим вас, јер проблем је највероватније у домашајима мојег разумевања.
Прва ствар коју у вашим дописима не разумем тиче се традиције, односно традиционалног упутства за припрему радова. У обама дописима ви се на њих позивате као на разлог за молбу да свој рад пребацим на латинично писмо. Наводно, како ви кажете, према традиционалном упутству, радови се пишу латиницом јер је и зборник радова традиционално био објављиван на латиници (ваш допис, прилог 1), односно традиција је да се зборник ове конференције пише латиницом (ваш допис, прилог 2). Не знам на које традиционално упутство мислите, односно не знам да ли такво (традиционално) упутство уопште и постоји. Оно што знам, и што пише у Упутству за припрему радова Sym-Op-Is 2022 (прилог 4), јесте да се ни ћирилица ни латиница уопште и не помињу. Треба ли наглашавати да се иста таква формулација налазила и у упутствима за припрему радова за конференције Sym-Op-Is претходних година? Наравно, нећу овом приликом ширити тему и постављати питања шта за вас значе српски језик и ћирилица, односно сматрате ли да међу њима постоји некаква, и каква, веза?
Ваши дописи и ваша молба да рад пребацим на латинично писмо морају да изазову недоумицу и с друге стране. Постављам, наиме, себи питање, откуд су се сад одједном појавили традиционално упутство и традиција, када претходних година они нису постојали (или, можда, нису били релевантни и објављени у одговарајућим упутствима, нити примењени у припреми и штампању зборника радова?). Принуђен сам да вас подсетим да сам у претходних неколико година учествовао на конференцијама Sym-Op-Is (прецизно: 2016, 2017, 2020. и 2021), и да сам у свакој од тих прилика радове писао на ћирилици, као и да су они без било каквих проблема и питања као такви и били публиковани у зборницима (прилог 5). Али, не само то. Први од поменутих зборника, из 2016. године, имао је наслов на српској ћирилици: „XLIII Симпозијум о операционим истраживањима, Зборник радова, SYM-OP-IS 2016, Тара, 20–23. септембар 2016., Београд, 2016.” И најзад, поред мојих радова на тим конференцијама био је још поприличан број радова написаних и објављених на српској ћирилици. Где су ту, дакле, били традиционално упутство и традиција? Као члановима програмског одбора све ово би морало да вам буде више него добро познато.
Дакле, ако могу да закључим. Према мојим скромним могућностима поимања, ја нисам успео да схватим разлоге који вас наводе да од мене тражите пребацивање рада на латинично писмо. С обзиром да оно што сте навели у својим дописима не стоји, преостаје ми да помислим да постоје неки други разлози, а које ви из мени непознатих разлога нисте навели. Не знам који су то други разлози, а не бих волео да помислим да је у питању (далеко било!) просто мржња према ћирилици. У сваком случају, на вама је да одлучите – или ћете штампати мој рад на ћирилици (узгред, ако смем да приметим, нисте ме уопште обавестили да је рад добио позитивну рецензију), или ћете га накнадно одбацити. У том другом случају, који заиста не бих препоручио, замолио бих вас да ме обавестите о правим разлозима који ће стајати иза такве одлуке.
У Београду, 4. августа 2022.
Рајко Буквић
Прилози
1. Допис од 11. јула 2022.
Poštovani,
Vaš rad napisan je na ćirilici. Prema tradicionalnom uputstvu za pripremu radova Sym-Op-Is konferencija, radovi se pišu latinicom jer je i zbornik radova tradicionalno bio objavljivan u latinici. Molim vas da izmenite, i pošaljete preko Easy Chair platforme korigovanu, latiničnu verziju.
S poštovanjem,
Programski odbor
Илустрација: Новица Коцић
2. Допис од 2. августа 2022.
Poštovani,
Tradicija je da se zbornik ove konferencije piše latinicom, pa Vas molimo da pošaljete rad u latiničnoj verziji preko EasyChair sistema.
S poštovanjem,
Programski odbor
3. Програмски одбор конференције Sym-Op-Is 2022
Dr Aleksić Vule, Visoka građevinsko-geodetska škola, Beograd
Dr Čangalović Mirjana, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
Dr Ćirović Goran, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Dr Cvijanović Janko, Ekonomski institut, Beograd
Dr Davidović Tatjana, Matematički institut SANU, Beograd
Dr Dimitrijević Branka, Saobraćajni fakultet, Beograd
Dr Doroslovački Rade, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Dr Dražić Milan, ko-predsednik, Matematički fakultet, Beograd
Dr Đorović Boban, Univerzitet odbrane, Beograd
Dr Dugošija Đorđe, Univerzitet u Novom Pazaru
Dr Gigović Ljubomir, Vojna akademija, Univerzitet odbrane, Beograd
Dr Janković Irena, Ekonomski fakultet, Beograd
Dr Kočović Jelena, Ekonomski fakultet, Beograd
Dr Kovačević-Vujčić Vera, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
Dr Kratica Jozef, Matematički institut SANU, Beograd
Dr Kutlača Đuro, Institut Mihajlo Pupin
Dr Kuzmanović Marija, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
Dr Letić Duško, Fakultet Tehničkih nauka, Zrenjanin
Dr Makajić-Nikolić Dragana, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
Dr Martić Milan, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
Dr Miljanović Igor, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd
Dr Mitrović Snežana, Visoka građevinsko-geodetska škola, Beograd
Dr Mladenović Nenad, Matematički institut SANU, Beograd
Dr Mladenović Zorica, Ekonomski fakultet, Beograd
Dr Netjasov Feđa, Saobraćajni fakultet, Beograd
Dr Nikolić Dragan, Visoka građevinsko-geodetska škola, Beograd
Dr Petrović Dalibor, Ministarstvo odbrane
Dr Petrović Nataša, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
Dr Petrović Slavica, Ekonomski fakultet, Kragujevac
Dr Praštalo Željko, Rudarski institut, Beograd
Dr Preradović Ljubiša, Arhitektonsko-građevinsko-geodetski fakultet,
Univerzitet u Banjoj Luci
Dr Radojević Dragan, Institut Mihajlo Pupin, Beograd
Dr Savić Aleksandar, Matematički fakultet, Beograd
Dr Savić Gordana, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
Dr Šelmić Milica, Saobraćajni fakultet, Beograd
Dr Sorak Miloš, Tehnološki fakultet, Banja Luka
Dr Stanimirović Zorica, Matematički fakultet, Beograd
Dr Stanić Stanko, Ekonomski fakultet, Banja Luka
Dr Stanojević Milan, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
Dr Stanojević Milorad, Saobraćajni fakultet, Beograd
Dr Starčević Dušan, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
Dr Stojković Dejan, Ministarstvo odbrane
Dr Suknović Milija, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
Dr Urošević Dragan, ko-predsednik, Matematički institut SANU, Beograd
Dr Vidović Milorad, Saobraćajni fakultet, Beograd
Dr Vujošević Mirko, Fakultet organizacionih nauka, Beograd
Dr Vukadinović Katarina, Saobraćajni fakultet, Beograd
Dr Aloise Daniel, Natal University, Brazil
Dr Artiba Abdelhakim, University of Valencia, France
Dr Carrizosa Emilio, University of Sevilla, Spain
Dr Duarte Abraham, Universidad Rey Juan Carlos, Spain
Dr Eremeev Anton, Omsk State University, Russia
Dr Escudero Laureano, Universidad Miguel Hernández, Spain
Dr Hanafi Saïd, University of Valenciennes, France
Dr Hudec Miroslav, University of Economics, Bratislava, Slovakia
Dr Kochetov Yuri, Novosibirsk, Russia
Dr Labbé Martine, Free university of Brussels, Belgium
Dr Melián Batista Belén, University La Laguna, Spain
Dr Migdalas Athanasios, Aristotle University of Thessaloniki, Greece
Dr Moreno-Perez José A., University of La Laguna, Spain
Dr Papageorgiou Markos, Technical University of Crete, Greece
Dr Raidl Guinter, Vienna University of Technology, Austria
Dr Salhi Said, University of Kent, United Kingdom
Dr Sevaux Marc, University of Southern Brittany, France
Dr Sifaleras Angelo, University of Macedonia, Greece
Dr Sörensen Kenneth, University of Antwerp, Belgium
4. Uputstvo za pripremu radova Sym-Op-Is 2022 (извод)
„Radove pisati na srpskom ili engleskom jeziku.”
5. Радови Рајка Буквића на досадашњим конференцијама Sym-Op-Is
Марковљеви ланци и проблем одређивања распореда слова на тастатури српске ћирилице, XLIII Симпозијум о операционим истраживањима, SYM-OP-IS 2016 Тара 21–24 септембар 2016, Зборник радова, ур. Александар Илић, Далибор Петровић, Дејан Стојковић, Медија центар „Одбрана”, Београд, 2016, стр. 397–400.
Концентрација и конкуренција у банковном сектору Србије, XLIV Simpozijum o operacionim istraživanjima, SYM-OP-IS 2017 Zlatibor 25–28 septembar 2017, Zbornik radova, ur. Goran Ćirović, Visoka građevinsko-geodetska škola, Beograd, 2017, стр. 472–477.
Шта показују индекси концентрације: пример банковног сектора Србије, XLVII Simpozijum o operacionim istraživanjima, SYM-OP-IS 2020 Beograd 20–23 septembar 2020, Zbornik radova, ur. Milorad Vidović, Katarina Vukadinović, Dražen Popović, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet, Beograd, 2020, стр. 55–60.
Нови приступи оцењивању степена концентрације и конкуренције: пример сектора осигурања у Србији, XLVIII Simpozijum o operacionim istraživanjima, SYM-OP-IS 2021 Banja Koviljača, 20–23 septembar 2021, Zbornik radova, ur. Dragan Urošević, Milan Dražić, Zorica Stanimirović, Univerzitet u Beogradu, Matematički fakultet, Beograd, 2021, стр. 93–98.
Рајко М. Буквић
Научни саветник, редовни професор универзитета
Почасни професор Нижегородског инжењерско-економског универзитета, Књагињино (Русија)
Додаци
П.С. Горњи допис, у интегралном облику (с прилозима) упутио сам на званичну адресу конференције symopis2022@ekof.bg.ac.rs 4. августа 2022. године у 12.38. Истог дана у 14.07, дакле након непуних час и по добио сам одговор који је потписала, у име Програмског одбора, председник др Зорица Младеновић.
Наводим и тај одговор.
Poštovani prof. Bukvić,
Hvala Vam na poruci.
Potvrdu o prihvatanju rada ćete dobiti preko sistema EasyChair. Rad će ostati u obliku kako ste ga prijavili.
Izvinite zbog nesporazuma.
Pozdrav,
Zorica Mladenović
predsednik Programskog odbora 49. SYMOPIS-a
П.П.С. Неколико дана пре одржавања симпозијума на његовом званичном сајту (наведено горе) објављен је зборник радова конференције. Укупно је у њему публиковано 116 радова (саопштења и апстраката), од тога 70 на енглеском језику. Како су званични језици симпозијума енглески и српски, из тога следи да је преосталих 46 радова објављено на српском језику. А ту се десило оно што ми је било предвиђено од стране неких пријатеља који су с овом причом били упознати у старту – мој рад био је једини публикован на ћирилици.
Шта на све то рећи? Неко би могао да помисли, можда и да покуша да тврди, да су (потенцијални) аутори који су своје радове пријавили на ћирилици добили исти допис од „програмског одбора” као и ја, али да су, за разлику од потписника овог текста, прихватили његов захтев и аргументе и приклонили се „традиционалном упутству”. Рецимо да је било тако. Шта то онда показује? Други ће можда покушати да тврде да је било оних који су и без тога пријавили рад на латиници, као што су то вероватно и раније чинили, доприносећи на тај начин, свесно или не, успостављању те „традиције”. Рецимо да је било и тога. Шта то показује?
Лично сам склон да поверујем да је било и једних и других, иако наравно не могу да проценим њихове пропорције. Али, сигуран сам да то све и није тако важно. На крају крајева, ја и нисам у могућности да проверавам да ли је и у којој је мери коначни резултат уследио под утицајем једне од наведених алтернатива. А тај, коначни, резултат је свакако застрашујући, како год га посматрали, односно шта год било разлог који је до њега довео. Изгледа да данашњим Србима (или, прецизније – данашњој српској интелектуалној елити) и нису потребни Аустро-Угарска и НДХ и њихове забране ћирилице, и да су ослободитељи и ујединитељи после оба светска рата заорали претерано дубоку бразду на души српског човека.
Стога и немам некакве посебне илузије да сам одбранио ћирилицу. Вероватније је да је „програмски одбор” проценио да је бесмислено натезати се с тамо неким чудаком, који не жели да се приклони цивилизацијским достигнућима. А за „традиционално упутство” ће се побринути, можда већ и до следећег симпозијума. И онда и тај чудак неће имати више на шта да се позове.
stanjestvari.com