- Зато је донедавно било као нормлано одсуство сваке свијести о значају српског као национаног језика, у држави она није истицана кад и како треба, што је потпуно супротно ставовима и праксама других европских народа, већих и мањих. Све то говори да морамо градити свијест о значају стрпског као националног језика, а држава му мора обезбиједити статус какав имају национални језици у Европи - рекао је Танасић за "Политику".
Он је истакао да је велики проблем и заштита српског писаног насљеђа, које се данас отворено краде и присваја, у чему се иде толико далеко да нас чак нападају када се интересујемо за своје световно и црквено писано насљеђе, гдје спадају споменици који спадају у бисере европске и свјетске писане баштине.
- То раде они који немају своје писано насљеђе, па хоће да кривотворе свој идентитет, да српску културну историју припишу себи. Струка то истиче, али је то толико крупан проблем колико је и значајно питање за наш национални и култирни идентитет, за наш опстанак на мапи историјских народа. Немамо право и не смијемо то никоме да предамо да изгубимо, то су наши преци стварали, вијековима чували, животима плаћали - нагласио је Танасић.
Он је оцијенио како има назнака да се шум у комуникацији између државе и језичке струке смањује на плану језичке политике.
Говорећи о Закону о родној равноправности и такозваном родно осјетљивом језику који он прописује, Танасић је рекао да је та норма непримјењива.
- Тај закон не би могли примијенити Соломон и Дракон заједно. Он је противуставан и против мноштва закона. То није никакав закон, већ једна погубна идеологија, стављена и то врло трапаво, у форму закона. Под изговором заштите женских права упаво покушава да озакони неравноправност огромне популације мушког и женског пола. Уводи деликт мишљења, ограничава слободу научне мисли, забрањује коришћење српског стандардног језика, предвиђа језички инжењеринг с идеолошких позиција, покушава да разори наш хришћански начини живота и мишљења, српски језик и културу - истакао је Танасић.
Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика је рекао да није јасно колико се поштује недавно усвојени Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма и позвао владу да што прије оснује Савјет за српски језик како би се разговарало о тим питањима.