ИСПОЧЕТКА КРАЈ

            Децембар круни посљедњу корицу, зараслу  маховином  влажном и меком. Ово је оно доба године када се нешто још ишчекује, што као да прије није било, иако је било. И опет је испочетка.  Кроз димњак воза, који јури ка почетку, провирује радознали крај својим репом, у зебњи, као да већ не зна да су и децембар и живот увијек испочетка.

Шкрипи стрепња као слатко тијесто умијешено милошћу, растаче је децембар дуго преко руба залеђеног језера. Цакли се површина, не да да се наслути шта је испод, мада је испод увијек испочетка. Крај децембра шије поруб круга и остваља прст дебљине на вратима срца за тајанствени долазак, тихо  на прстима. Стрепи крај од почетка, чека да му богиња вјечне младости одломи парче судбине, гледају се као да се први пут додирују, а првог пута у кругу нема, само је један. Хоће крај да растегне коледарско коло зајапурено, да одложи пјесму  до  врха нордијске шуме и натраг. Куцка почетак као сат на зиду антикварнице, смијешући се будаластој мисли о сопственој младости и новини. Пуцкета и искри децембарска прскалица из дјетињства у тишини леденице,  која има онај мирис и сад кад је дјетињству одавно крај. Ништа ново, а све испочетка. Промрзла нада на концу године гледа у брдо застрто маглом као завјесом у балетској игри и пита се шта је иза. Гласно ишчекивање прелива свој сјај по крају децембра као  лампице по крајевима јелке, не би ли освијетлило нови пут. А, нови пут је одавно већ знани пут.

Рођење почетка се полако умара од толике буке воза краја.  Не да му се гледати  луду игру посљедњих шанси, посљедњих комада и бројева. Шине крче планинске вијенце, пробијају кроз усјеке фјордова, све, све, само да се уграби и ова шанса, а онда је нови почетак. Хука воза пробија хриди, хоће крај да зада посљедњи ударац, да остане траг дубок, да се памти до сљедећег почетка, да искористи прилику која се не пропушта и то баш сад на прагу самог почетка. Као у циркусу са црвеним коњићима час горе, час доле, граби крај колико се може, као да већ не зна да је живот сав увијек испочетка, а увијек  стар и вјечан.

 

 

Аутор: Росанда Пауел