Проф. др Стојановић за ИН4С: Обавеза је свих који мисле добро Црној Гори, да се врати достојно мјесто српском језику

„Прије свега, желим читаоцима портала ИН4С да честитам Дан матерњег, српског језика. То је, истовремено, и Дан матерњег језика Црне Горе па и Црној Гори која је свјесна свог идентитета, своје историје и себе, и чува суштинско и истинито, такође честитам Дан матерњег, тј. српског језика. Јер, ако ћемо истинито и научно, цјелокупно насљеђе простора данашње Црне Горе је српско. Прецима, које смо наслиједили и из чијег коријена смо расли, свима је матерњи језик био српски, и звали су га српским именом. Другог имена и језика Црна Гора није имала, а и нема. О томе постоје многобројна свједочанства, док нема ни једно да се језик звао црногорски. Једино су га италијански окупатори назвали lingva montenegrina, као и ови данашњи који су промијенили идентитетско име српског језика, а аустријски окупатор је био за вријеме окупације наметнуо име за језик, хрватски. Такође и за вријеме постојања Југославије, као званичан назив, фигурирало је име за језик, српскохрватски, који није никад заживио у народном именовању. Изван тога, увијек и једино језик се звао српским именом“, казала је проф. др Стојановић у разговору за наш портал.

 

„Нажалост, по Црну Гору, посљедњих 20 година свом силином се кренуло у фалсификовање језичке стварности и насљеђа. Прије свега имена српског језика, јер се суштина није могла промијенити, нити ће моћи. Све је остало у сфери српског језила, било да су за црногорски проглашавали стандарни српски језик, што је претежније на Факултету у Никшићу, било дијалекатске облике српског језика, што форсирају на Цетињу. Али, из српског језика не могу изаћи“, истакла је коментаришући актуелну језичку ситуацију у Црној Гори.

 

Она је казала да је све што је произашло из такве политике нестручно је и ненаучно.

„Уз то, фалсификују историју и чињенице, опредјељења наших предака, сјајних умова, којима покушавају да мијењају и измишљају идентитет, мимо онога што су нам наши преци у аманет оставили. Примјера промашене политике према језику као што је на овим просторима, нарочито у Црној Гори, нема у цивилизованом свијету. Овдје је име за језик промијењено чак и мимо воље говорника. И данас имамо апсурд да се јединој већини у Црној Гори, тј. онима који су се опредијелили за српски језик, неприродно умањују или укидају основна права„, наводи проф. др Стојановић.

На Филолошком факултету у Никшићу, како је додала, формиран је Студијски програм за црногорски језик и јужнословенске књижевности и то на бази СП за српски језик и јужнословенске књижевности.

„Преузели су углавном план и програм српског, с тим што се могу користити и нестандардни облици српског језика, типа: ђевојка, ћерати, с’ести, из’ести… Истовремено, литературу коју користе носи српски предзнак, рјеђе српскохрватски. Да апсурд буде потпун, на Цетињу је отворен Факултет за црногорски језик, иако, нпр., не постоји факултет за српски језик у Србији, за руски у Русији, итд. Кад нешто нема суштину, треба га формално исфорсирати и растегнути. Наравно, на Филолошком факултету у Никшићу, као најстарији студијски програм, постоји Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности, који су за вријеме владавине једног аутократског режима покушали да укину. СП за српски све ове године уписује сјајне студенте, оне који су свјесни шта је наука, шта је насљеђе Црне Горе, како су им говорили преци, којим је језиком написана врхунска књижевност у Црној Гори. Они неће фалсификованог Његоша, Стефана, Митрова Љубишу, Марка Миљанова, Пекића, Булатовића, Бећковића…“, рекла је проф. др Стојановић.

Она је истакла да оосебно жели да студентима СП за српски честитам Дан матерњег језика „који они посебно поштују својим животним опредјељењем, чувају славу свог матерњег језика, унапређују га, продубљују и усавршавају“ и исти честитала колегама са Студијског програма за српски језик и књижевност, „професорима српског језика и свима онима који је српски језик извор и избор“.

„Чувајући српски језик,чувамо и себе, и своје претке, и Црну Гору“, закључила је проф. др Стојановић за ИН4С.

www.in4s.net