Милутин Бојић, један од најзначајнијих песника српске модерне, написао је 1917. године стихове антологијске песме „Плава гробница“, која је постала химна и молитва славне српске епопеје у Првом светском рату. Рукопис те песме, за који се страховало да је изгубљен, изненада је пре два месеца угледао светлост дана у Библиотеци „Милутин Бојић“.
Рукопис „Плава гробница“ пронађен је приликом чишћења једног од сефова библиотеке, у којем је био похрањен у необележеној фасцикли.
С обзиром на то да је хартија била у „начетом“ стању, стручњаци Народне библиотеке Србије обавили су рестаурацију и тако заштитили ову јединствену грађу непроцењиве вредности.
У данима када се обележава 100 година од почетка Првог светског рата, мало је оних којима прва асоцијација на ту епоху није први стих Бојићеве песме посвећене српским страдалницима заувек осталим на дну Јонског мора:
Стојте, галије царске!
Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим
у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Милутин Бојић рођен је у Београду 19. маја 1892. године у занатлијској породици (отац Јован био је обућар). У свет песништва ушао је већ у својој петнаестој години објављујући песме, кратке критике и студије у школским листовима, али и у „Дневном листу“ Јована Скерлића и Милана Грола. Бојић је био њихов најмлађи сарадник и није смео да се потписује својим именом док не положи матурски испит. Поред „Дневног листа“ писао је и за „Дело“, „Венац“, „Пијемонт“ и „Српски књижевни гласник“.
Дигитализована грађа
Уз рукопис песме „Плава гробница“ дигитализовано је и објављено још неколико Бојићевих рукописа који се чувају у Библиотеци „Милутин Бојић“, а ускоро ће та збирка бити обогаћена и рукописима који се налазе у Народној библиотеци Србије.
Круна овог подухвата биће дигитализација Бојићевих рукописа које чува породица Бојић.
Најважнији део дигиталне библиотеке „Милутин Бојић“ чине дигитализовани рукописи, књиге Милутина Бојића, као и студије о његовом делу. Уз то, у дигиталној библиотеци су и завичајна збирка Палилуле (на чијој се територији налазе сви огранци Библиотеке „Милутин Бојић“), као и старе књиге.
Андрија Сагић | Библиотека „Милутин Бојић“
извор РТС