Поводом Међународног дана писмености, Весна Андрић, предсједник Српског удружења „Ћирилица“ Требиње рекла је да је повећање часова матерњег језика у средњим школама кључно питање образовања.
„На тај начин бисмо уклонили апсурдне ставове да дубља писменост није потребна и да је довољно само писати. Kада бисмо промијенили те ставове, промијенили би урушен систем вриједности. Ми смо ограничени малим бројем часова језика и то је наш основни проблем, јер та неписменост у ширем смислу је видљива у широј сфери, у медијима, рекламама које виђамо на улицама...“, каже Андрић.
У новије вријеме, све чешћа је употреба страних ријечи и када постоји адекватан сопствени израз.
„Ту на вишем плану не можемо да утичамо, али ми у школама итекако указујемо дјеци да повећан број страних ријечи није добар одабир. У другим земљама у Европи је број часова матерњег језика дупло већи. Више читања, обраде текстова, више рада би утицало на правилан одабир ријечи“, истиче Андрић.
Свјетски дан писмености обиљежава се 8. септембра, након што га је утемељио УНЕСKО још 1967. године. Идеја о обиљежавању дана писмености појавила се у септембру 1965. године у Техерану, на Свјетској конференцији министара образовања, о теми искорјењивања неписмености.