Олгица Цице добитник “Повеље кнегиње Милице” за рукопис новог романа “Искре у тами”

Нашој суграђанки, прозаисти и поетеси Олгици Цице, ових дана уручена је награда “Повеља кнегиње Милице”, коју додјељује Удружење српских књижевница из Ниша - за рукопис њеног новог романа “Искре у тами”.

Ријеч је о првонаграђеном од укупно 46 пријављених рукописа на конкурсу овог Удружења.

“Писала сам овај роман у можда најтежим тренуцима свога живота, након смрти вољене особе. Било ми је потребно да ‘загризем’ нешто крупно, да се преселим на неки други колосијек да бих све то издржала, а изборила сам се писањем - оним што умијем да радим. Уз моје дугогодишње искуство, које сам стекла посматрајући живот, и у овом случају, људе са хендикепом, који су, на неки начин, у друштву обиљежени, носе свој дио терета и свој велики крст и комуницирајући с њима, слагала сам њихову, али и причу о свом животу и тегобама, од које је настала необична проза”, појашњава Цице за Радио Требиње.

У фокусу новог прозног остварења, истиче, су обични људи који се сјајно боре са собом и својим слабостима у друштву у којем емоције блиједе и сматрају се превазиђеним.

“Почињемо да личимо на роботе. Хоћу да будем демоде и да пред собом носим ово своје срце као транспарент са љековитим биљем, оно увијек некоме треба“, поручује Цице.

Не жури са објављивањем новог, 12. по реду књижевног дјела.

“Из објективних разлога, морала сам да одустанем од бесплатног штампања романа, као провонаграђеног на конкурсу, рукопис ћу оставити једно вријеме да одстоји, мислим да је вриједан. Много ми значи ова награда јер је то потврда да сам урадила нешто што вриједи. Није ми прва награда за прозу, али јесте велики подстицај да радим даље. Било какво стваралаштво, позитиван рад, даје човјеку разлог да живи даље”, сматра Цице.

Она наводи да планира скору промоцију збирке пјесама “Причај са собом”, која је, уз финансијску подршку Града Требиња, љетос изашла из штампе.