Све је приметнија учестала употреба страних речи (туђица) у српском језику које људи користе без икаквог промишљања о томе да ли постоје одговарајуће речи истог значења у нашем говору. Ово је била тема програма „Ода српском језику” који је одржан 24. марта у Библиотеци и том приликом је представљена књига „Пречник страним речима и изразима” аутора др Милана Обрадовића.
Указано је на шири значај ове проблематике и истакнуто да језик није само средство комуникације, већ темељ културног и националног идентитета. Чувајући језик, чувамо и памћење и духовно наслеђе.
Обрадовић, по образовању доктор експерименталне физике, са изузетном биографијом, од студија на Електротехничком факултету у Београду до усавршавања у Белгији и Португалији, публици се представио као истраживач језика и пажљив посматрач његових промена.
Управо то што је „човек технике” одвело га је ка томе да истражује значење речи, желећи да превазиђе јаз између језика науке и свеколиког језичког богатства које имамо. Иако је у младости мислио да је то само посао језикословаца, отиснуо се на путешествије по речничком пространству. Отуда и наслов „Пречник” који омеђава српски језички простор, али је и пречица до најбитнијих речи.
– Језику не треба стајати на пут, јер он ће сам пут наћи, као што то беседи Матија Бећковић. Ми му управо стајемо на пут када га кваримо од усклика вау, па до свих осталих туђица, које сви користимо. То чиним понекад и ја, нисам никакав језички чистунац, али се трудим. Ако постоје српске речи, требало би да их употребљавамо, а туђице које су ту од давнина не морамо мењати новим. Дакле много је и до нас – казао је Обрадовић.
Посебан део разговора био је посвећен структури речника и подели речи на српске, срболике и оне које се налазе између, уз објашњење њихових карактеристика и места у савременом језику. Аутор је указао и на снажан утицај медија и друштвених мрежа на ширење туђица, наводећи бројне примере потпуно некритичког усвајања страних речи које је чуо у раду са ученицима с обзиром на то да је наставник у средњој школи у Лајковцу.
Публика је са пажњом испратила представљање књиге коју су као рецензенти препоручили др Ружица Левушкина и Матија Бећковић, а објавио ИК „Прометеј” у едицији „Мали речници” 2024, а разговор је заокружен освртом на могућност обнове српског језика, при чему је истакнуто да је решење у развијању свести, неговању сопственог израза и спремности да се направи свестан избор између домаћих речи и туђица.
Посебан утисак оставио је и уметнички сегмент програма у коме је др Милан Обрадовић показао да у себи сабира различите таленте, што је потврдио рецитовањем стихова из поеме „Шта хоћеш од мене жено”, свирањем гитаре и фруле и изведбом песме „Мој голубе” коју је изабрао јер „у њој нема туђица”.
Текст: Марија Радуловић
Фото: Владимир Симић
Извор: https://www.ozonpress.net/kultura/oda-srpskom-jeziku/