ДЕФЕТИЗАМ НИЈЕ ДОЗВОЉЕН
На другу годишњицу отварања галерије Жарко Видовић, у градској општини Источна Илиџа града Источно Сарајево, у организацији Покрета за одбрану Косова и Метохије (ПоКиМ), удружења Баштионик, Избор је наш и Јадовно 1941. из Бања Луке, Удружења за одбрану ћирилице из Требиња и Београда, Конзервативног клуба из Брчког, Српског демократског савеза (СДС), Народне мреже и Здравог друштва из Београда и Српског националног форума (СНФ) са КиМ, као и више самосталних интелектуалаца из Републике Српске, Црне Горе, са Косова и Метохије и из остатка Србије, у оквиру циклуса скупова „Обнова вредносног оквира српског народа“ одржан је дводневни округли сто на тему: „Вриједности и границе.“
Овим скупом настављен је низ скупова које организатори планирају да реализују у сарадњи са широким кругом удружења, организација и истакнутих појединаца. Циљ је да се, насупрот насилној подјели српског народа на различите државе, настале на рушевинама Југославије, упркос покушајима да се отимањем Косова и Метохије распарча и Србија, и да се укине Република Српска, постигне договор о обнови вриједносног система цјелокупног српског народа, који би требало да буде формализован у облику посебног документа, а који ће затим послужити као основ за дефинисање законодавних, политичких и друштвених оквира унутар којих данас живи српски народ.
Округли сто је, као домаћин скупа у име Покрета за одбрану Косова и Метохије у Републици Српској, отворио декан православно-богословског факултета у Фочи, протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого. Он је у излагању на тему “Српска црква и српске вриједности” изнео да, за разлику од живљења завјета наших предака, данас постоји дискрепанца између тога за шта тврдимо да живимо и онога како живимо, услед чега се тај раскол преноси и на цијело друштво. Истакао је да је потребно наћи пут до достижних врлина и да је боље обновити десет процената изгубљених вриједности, него причати о апсолутној врлини, док настављамо да губимо те вриједности.
Након уводног говора прочитано је поздравно писмо академика Василија Крестића из којег издвајамо: “Наши политичари, којима је стало до тога да постанемо пуноправни чланови Европске уније, спремно тргују нашим жртвама. Такође се бојим да се налазимо пред озбиљним опасностима од нових националних подела поводом предстојећег коначног решења о питању државотворне припадности Косова и Метохије. Волео бих да се стрепње не остваре, али ако се оне догоде више је него сигурно да ће наше духовно јединство поново бити у тешком искушењу. Стога што немамо способну друштвену елиту која би одредила смер нашег развоја, дужни смо да осмишљено радимо на њеном изграђивању.”
Предсједник Покрета за одбрану Косова и Метохије проф. др Милош Ковић је у излагању „Историја Срба – Између интеграције и дезинтеграције“ нагласио да је политичка историја српског народа, од његових првих помена до данас, историја интеграције и дезинтеграције, уједињавања и распарчавања простора на којима он, често са другим народима, вијековима живи. Указао је на чињеницу да данас живимо само једну од фаза тог непрекидног процеса. Будућа интеграција је зато само питање времена. Проф. Ковић је закључио да избор трасе пута ка интеграцијама може бити упитан, али циљ не.
Проф. др Слободан Самарџић је у свом излагању поставио питање: „Шта за српски народ данас значи изрека ‘ко нема прошлост нема ни будућност’“. Он је посебно нагласио значај разумијевања везе између идентитета, својства и самосвијести, закључујући да је обнова самосвијести основа за борбу против поништавања, којем је српски народ изложен са више страна.
Проф. др Душан Крцуновић, са Филозофског факултета у Никшићу, предсједавајући Покрета за одбрану КиМ у Црној Гори, је у оквиру теме „Православне вриједности и отпор оикофобији“ навео да оикофобни приступ човјеку, који подразумијева мржњу према сопственом предању и заједници, у савременом друштву подстиче глобалистички приступ да волиш онога ко је далеко, и да га више волиш што је даље, потпуно супротно суштински православном „љуби ближњега свога као самога себе". Данашње друштво и окружење траже модеран и креативан приступ у борби против оикофобије.
Проф. др Даница Грујичић је кроз тему „Здравље нације као вредност“ представила критику актуелног стања у Републици Србији у којем је распад вриједносног система у друштву довео до распада здравственог система, што је резултирало распадом здравља појединца, па је тако сваки човјек у ситуацији да здрављем плаћа распад вриједносног система, улазећи у зачарани круг у којем распад система доводи до распада појединца, што опет продубљује распад система итд. Излагањем професорице Грујичић завршена је прва сесија.
Друга сесија је услиједила након паузе излагањима искустава удружења и истакнутих појединаца у свакодневном раду на одбрани и обнови вриједности српског народа.
Испред удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић се надовезао на излагање проф. Ковића тако да је у свом излагању „Ко не научи њему се понови“ изнио став о израженој изложености Републике Српске дезинтеграцији која од њеног настанка није била већа него сада, што резултира стањем које се може назвати окупацијом. Указао је и на чињеницу да безбједност народа не познаје границе.
Дане Чанковић је у излагању „Искључиви материјализам – негација вриједности“ напоменуо да човјек више нема вриједност зато што је човјек, него зато што има нешто материјално, добро више није добро само по себи него ако доноси корист, истина више није вриједна зато што је истина, него ако је исплатива, док су част, жртва, вјерност, породица, вјера, слобода и достојанство постали „трошак“.
Никола Антић је на примјеру поступања пуковника Душана Пурића у Великом рату показао значај вриједности у најтежим тренуцима рата, и колико поштовање вриједности од надређених бива значајно за оне који га слиједе. Истакао је значај вриједности за развој стратегије националне безбједности.
Објашњавајући значај „Обнове вриједносни кроз рад удружења“ Предраг Адамовић из удружења “Баштионик” изнио је да више вриједи један примјер практичне примјене поштовања вриједности него сати приче о њој. Најбољи примјер одбране вриједности је да у пракси спроводимо оно за шта тврдимо да јесу наше вриједности.
Милош Суботић је у име Конзервативног клуба из Брчког у теми „Појединац у борби за заједничке вриједности“ представио значај борбе за вриједности на нивоу сваког појединца. Констатовао је да су чланови Клуба на терену схватили да им нико у тој борби неће помоћи ако сами не учествују у њој. Посебно је истакао значај културне интеграције, истичући да је примјена вриједности од стране појединца пут ка одбрани вриједности цијелог народа.
У име два удружења за заштиту ћирилице, једног из Требиња и другог из Београда, Весна Андрић и Миодраг Миша Којић изложили су тему „Српска и Србија у обручу латинице – могућност законске одбране ћирилице“ констатујући да је рад разних удружења само дјелимична замјена за ангажовање државе у заштитити и изградњи вриједности. Истакли су да је на свим позицијама гдје је то могуће у борби за вриједности потребно тражити пут сарадње умјесто конфликта. Упорност у одбрани вриједности је обавеза, а дефетизам забрањена ријеч.
Други дан отпочео је присуством литургији у Храму Светог Василија Острошког у Источној Илиџи и обиласком Спомен-храма Светог Великомученика Димитрија. Декан Правног факултета у Источном Сарајеву проф. др Димитије Ћеранић у оквиру теме „Заштита природне породице кроз савремено законодавство“ је изнио мишљење да смо и ми сами често недосљедни у поштовању вриједности те позвао на досљедност у њиховој примјени, како бисмо то могли и од других тражити. Изнио је примјер одбране вриједности у породичном законодавству РС, и истакао да право не потиче из разума већ из осјећаја достојанства, а да су ријеч и завјет изнад потписа.
Професор Ђорђе Мариловић, са истог факултета, указао је на значај јавних добара као заједничке вриједности у теми „Управљање јавним добрима“. Назначио је да су природна добра од Бога дата заједници и појединцу у њој, али не на начин да их појединац експлоатише на штету заједнице. Указао је да бисмо, прије него нападнемо друге, требали да потражимо кривца у себи за стање јавних добара, јер очигледно нисмо развили свијест да ћемо, ако брод на којем смо, тоне, и ми потонути са њим.
Адвокат Владан Глишић, испред Народне Мреже, је у излагању „Политичка класа и изградња националних вредности“ истакао да се обнова вриједносног оквира нашег народа може спровести користећи светосавско промишљање и за актуелне теме. Да данашња борба за демократију треба да представља борбу за хришћанску заједницу равноправних, за аутентичну демократију уместо демонократије.
У свом излагању „Зашто не ћутати“, проф. др Миљан Попић са Универзитета у Источном Сарајеву дао је осврт на ову дилему кроз ријечи и дјела Жарка Видовића. Надопуњујући претходно излагање констатовао је да је “не ћутати” пут ка жртви и заједници равноправних, јер заједница у логосу не постоји у ћутању.
У име Српског националног форума са Косова и Метохије, темом „Шта нас чека без вредности“ проф. др Александар Ђикић и проф. др Александар Ћорац дали су историјски пресјек распада вриједносног система у народу и политичким руководствима на Косову и Метохији, а што је на крају резултирало потпуним урушавањем позиција и интереса и народа и државе на том подручју, закључивши да зло треба сатирати у зачетку, јер ако дозволимо да порасте, најчешће буде касно.
Закључно излагање имао је проф. др Слободан Владушић на тему „Пут за опоравак националног идентитета“, указујући на низ подјела у српском друштву, на посљедице подјеле на космополите и патриоте, на сукобе социјалних група који резултирају низом друштвених расцјепа које власти подстичу. Треба прихватити да је стање заједнице слабо, али да овакви скупови указују на буђење народа. Завет је дефинисао као пут за (ре)констукцију вриједности, а вриједности као пут за потирање (лечење) друштвених расцјепа.
Скуп је завршен усвајањем одговарајућих смијерница битних за обнову вриједносног оквира српског народа. Поред осталог, посебно је наглашено да жртва за заједницу мора да буде поштована и да у истинском родољубљу дефетизам није дозвољен.
Источна Илиџа,
о Св. новомученицима Јасеновачким, 2026.г.
ПоКиМ
Извор: https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/obnova-vrednosnog-okvira-srpsk...