Енглески седмобитни, а руски и српски шеснаестобитни. . . Да ли смо ,,битнији" од Енглеза или смо погрешно кодирани?!

Корисник било ког оператора мобилне телефоније, уколико жели да напише СМС поруку ћирилицом, имаће на располагању до седамдесет карактера у једној поруци, умjесто стандардних стотину шездесет.

Oбјашњено нам је да СМС поруке које садрже ,,специјалне’’ знакове, као што је српско ћирилично писмо, не подразумијевају нужно прелазак ограничења од стотину шездесет карактера или стотину четрдесет бајта. Уколико се користи стандардни ГСМ алфабет, који заузима седам бита по карактеру (слово, тачка, зарез...), могуће је послати стотину шездесет карактера у једној СМС поруци, а ако неко жели да користи српски ћирилични алфабет, или пак руски, кинески, арапски, што подразумијева шеснаест бита по знаку, могуће је послати седамдесет карактера.

Међународни ГСМ стандард, који је присутан свуда у свијету, и у мрежама свих оператера подразумјева да се, у оквиру СМС поруке шаљу искључиво слова енглеског алфабета и њихови интерпункцијски знакови и бројеви, а сваки други знак је означен као ,,специјалан”. ,,Већина мобилних телефона, при писању, обавјештава корисника о количини знакова које је досад написао, колико му је преостало до краја поруке. Исто тако се, прије слања СМС-а, добије додатно обавјештење о томе у оквиру колико порука ће СМС бити послат, или посебно упозорење, ако количина знакова СМС-а прелази једну, двије, или више порука’’.

 

Како је речено Танјугу у Телекому Србије, уколико се приликом писања СМС-а изабере ћирилично или латинично писмо које садржи слова ћ, ч, ш, ж или ђ, корисник ће, у једној поруци, моћи да напише текст мањег броја карактера од предвиђеног, јер оваква, али и друга нестандардна писма (арапски, кинески, немачки, грчки...) захтијевају више података за пренос.

Самим тим, текстуална порука стандардне дужине до стотину шездесет карактера написана овим словима захтијеваће слање три СМС-а.

Мобилни оператори преносе одређену количину података у СМС поруци, не узимајући у обзир на који начин је корисник искористио ту количину података, односно да ли је порука писана ћириличним, латиничним или неким другим писмом.

Руски грађани су се више пута жалили Федералној антимонополској служби (ФАС) на ограниченост дужине ћириличног СМС-а. Тим поводом, та служба намјерава да пошаље упите великим произвођачима мобилних телефона, како би се схватило због чега ти апарати имају разлике у кодирању, наведено је у саопштењу Руске амбасаде у Србији, у одговорима на питања „Политике”.

Повод за ово објашњење били су текстови објављени у „Политици", о томе како су поруке писане ћирилицом, скупље у односу на оне писане енглеским алфабетом. Из тог разлога, Антимонополска служба испитала је рад великих мобилних оператера у овој земљи, кажу представници Амбасаде.

„Руски оператери су разјаснили да је у основи СМС технологије међународна спецификација према којој обим СМС-а износи стотину четрдесет бајта. За различите језике користе се различита кодирања, док се за латиницу користи седмобитно кодирање. У зависности од језика, остали језици, укључујући руски и српски, имају шеснаестобитно кодирање. Зато се максимални обим поруке разликује у зависности од језика који се користи. Опширнији текст поруке откуцане ћирилицом двоструко је скупљи од аналогног латиничног текста, јер што уместо једне поруке треба послати неколико. Надлежни су тренутно задовољни одговором мобилних оператера”- наведено је у саопштењу Амбасаде.

Представници амбасаде такође објашњавају да сви лиценцирани мобилни телефони у Русији имају софтвер на руском језику, као и латиничну и ћириличну тастатуру.

И у овој великој земљи завладао је тренд коришћења латинице, којој омладина даје предност због брзине и уштеде времена. Ипак, старије генерације остале су вјерне ћирилици коју користе и приликом куцања порука.