Ново оружје против неписмености - карикатуре Бојана Јокановића

Бојан Јокановић је рођен 1985. године у Тузли. Током Одбрамбено-отаџбинског рата у Босни и Херцеговини, Бојанови родитељи су били приморани да напусте Тузлу и преселе се у Добој, гдје Бојан стиче основно образовање. Након завршене основне школе, Бојан уписује Богословију у Фочи, а своје теолошко образовање усавршава на Богословском факултету, такође у Фочи. Он данас предаје вјеронауку у неколико основних школа у Добоју, гдје ђацима, осим основних истина вјере, преноси и љубав према цртању. Прије свега, Бојан то чини кроз сликарске и ликовне секције, које је основао како би ђацима пренио своје знање и умијеће, а сложићете се, Бојан тога има на претек.
 

Дар је наслиједио од оца, који се бави цртањем и дуборезом, а инспирација, каже, углавном налази њега.
     Овај млади и талентовани момак нарочито је занимљив Ћирилизацији, јер поред свих својих обавеза,он се залаже и за очување ћирилице. Бојан то најбоље чини преко својих цртежа и карикатура. Иако се на њима ријетко нађе више од 3 ријечи, Бојан сваку испише ћирилицом. А постоји ли бољи начин да се сачува ћирилица, просудите сами.
     Осим што чува ћирилицу, Бојан активно ради на пољу описмењавања нашег народа. И то чини преко својих цртежа и карикатура. А како би другачије? Каже, на то га је натјерала невоља:

     „Идеја ми је дошла сасвим случајно. Будући да радим карикатуре по наруџбини, добијем много неписмених или полуписмених порука. Није лако дешифровати те поруке… Док протумачим шта је клијент хтио да каже, ја изгубим жељу за цртањем, тако да слободно могу да кажем да ме је невоља натјерала да почнем да радим на правописним карикатурама. И драго ми је да је тако.“

     У почетку је, као и сваки прави умјетник, цртао за „своју душу“, али „добар глас се на далеко чује“, а о Бојану  заиста има много тога да се чује. Оно што нас највише радује, а вјерујемо и Бојана, јесте то што његов рад прати и подржава велики број младих људи. 

     „Цртање карикатура је, у почетку, за мене било разонода. Касније су дошле изложбе, репортаже за телевизије, новине, портали на интернету…Тако је хоби прерастао у нешто озбиљније. Пратиоци моје странице на Фејсбуку ми свакодневно пишу, заједно рјешавамо правописне недоумице, проналазимо нове идеје. Све више је понуда за сарадњу – наруџбине илустрација, карикатура, рад на књигама и сл. Дошло је до огромног напретка и надам се да ће убудуће бити још боље.“

     Такође, неопходно је поменути и то да су током прошлогодишњих мајских поплава, Бојанови радови (њих преко 150), а који су били изложени у добојској галерији, настрадали и нестали у воденој бујици, али чак ни то није обесхрабрило младог и талентованог Бојана. Он је своју борбу наставио.

     Радује и чињеница да Бојанов труд поштује и велики број просвјетних радника, прије свега, наставника и професора српског језика, који са одушевљењем његове радове користе у раду са својим ученицима.
     Бојанов популарни Сизиф, који мучи муку са неуким  и „не писменим“ људима, постао је познат и препознатљив у цијелом региону. Вјерујемо да сте и сами имали прилику, али и част, да видите многе од њих. Ако пак нисте, са задовољством ћемо их објавити у овом чланку.

     Нама не преостаје ништа друго осим да се захвалимо Бојану и чекамо нека мало боља и писменија времена. Надамо се да ће таква времена доћи врло брзо, а основни мотив за наду, даје нам управо Бојан.

Ћирилизација