Српски језик је матерњи језик за 84,4 одсто становника Србије, а најбројнији су припадници хришћанске вероисповести који чине 86,6 одсто грађана Србије, а међу њима је највише православних – 81,1 одсто, показали су резултати прошлогодишњег пописа становништва, домаћинстава и станова, које је објавио Републички завод за статистику.
Председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић недавно је рекао да је употреба ћирилице у Србији сведена на 10 одсто
Друштво је предало иницијативу у којој, у седам тачака, наводи шта би требало предузети како би се образовни систем побољшао и заштитио, а тај документ потписало је више од 100.000 грађана
У Вуковару је прошле године укинута употреба ћириличног писма чиме су нарушена права Срба који живе у том граду. Ипак, Хрвати су сада смислили начин како да присвоје ћирилицу
У науци о језику издвајају се само три битна критеријума за одређење идентитета једнога језика. То су: 1) генетски критеријум, који се пита о томе из чега је настао језик, односно која му је основица, 2) структурни критеријум, који говори каква је граматичка структура језика, и 3) комуникативни критеријум, који говори о томе колико је дати језик разумљив говорницима другога језика.
Председник Матице српске Драган Станић изјавио је да су неопходне измене Закона о родној равноправности, оценивши да је направљен низ пропуста законодавца, а још више одређених идеолошких група и „група за притисак у нашем јавном животу“.
Како каже, основни проблем је у томе што ми не знамо тачно шта категорија рода значи, те да су наши социолози показали да појам рода може имати чак стотинак различитих значења.
Кренули су на позив великоморавског кнеза Растислава да Словенима донесу писмена и проповиједају вјеру на разумљивом језику. И народ их прослави јер су себе принијели на жртву зарад нашег добра.
Конститутивна седница Савета за српски језик, чији је задатак да чува ћирилицу као матично писмо, одржана је јуче у Министарству културе.
За председника тог тела чланови Савета су изабрали редовног професора Филолошког факултета у Београду Александра Милановића.
Хрвати и Словенци ћирилицу никад нису прихватили, али Срби су се, зарад утопистичке магле, олако одрицали свог културног наслеђа