Кроз последња три вијека затирачка активност је била наслоњена на начело стратешке дубине. Циљ никада није био на Цетињу.

Коме у јужнобанатском селу Баваниште смета манифестација која негује српско писмо, а за 18 година je окупила 60.000 деце из читавог света?

Римска црква је у много наврата путем Фрањевачког реда вршила запосједања простора у којем су обитавали Срби и у којем је дјеловала њихова Црква.

Вељко Топаловић, један од главних „криваца“ што је фототипско издање величанствене српске књиге објављено на Видовдан 1998, сачинио је о томе драматичан досије и предао га на чување Музеју српске књижевности. Мирослављево јеванђеље из дванаестог века, бисер ћириличке писмености, најзначајнији српски и јужнословенски ћирилички споменик, седам векова је тиховало у Хиландару, а данас се чува у Народном музеју у Београду.

Награда „Ђурин шешир” додељена је Ивану Лаловићу, за књигу изабраних песама „Словенска фигура” у издању „Граматика”. Свечаност је приређена у Кући Ђуре Јакшића.

Обиљежавање Дана словенске писмености, Св. Кирила и Методија, настављено је у Љубињу, у просторијама Народне библиотеке "Др Љубо Михић".

Српско удружење „Ћирилица“ Требиње већ пет година прославља словенске просвјетитеље, Свете Ћирила и Методија као крсну славу удружења.

У галерији Културног центра вечерас је отворена изложба везова „Златне нити ћирилице“ удружења „Бео-етно визија“ из Београда.

Ученици ОШ „Милан Благојевић” из Лучана настављају да својим делима подсећају на национално писмо, ових дана су направили „Ћирилим” и „Ћирилични златопис”

Oпштина Бајина Башта финансира спортске клубове, невладине организације и медије ако у својим активностима користе искључиво наше национално писмо