Андрићград: Завршен научни скуп "Гозба и књижевност"

У Андрићевом институту у Андрићграду данас је завршен тродновни научни скуп "Гозба и књижевност", који је окупио еминентне професоре из Републике Српске и Србије.

ПРОФЕСОР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ, ЛИНГВИСТА: Код Бошњака данас је на дјелу „повампирена“ Калајева језичка политика!

За интервју "ИСКРЕ" професор Милош Ковачевић каже: „Постдејтонска Босна и Херцеговина тако би требало да буде Калајев(ск)а држава „Босанаца“ као измишљеног народа, који као службени има само „босански“ као (лингвистички) измишљени језик. Дакле, држава, измишљеног народа и измишљеног језика!“

ОТИМАЊЕ СРПСКОГ НАСЉЕЂА У ТРЕБИЊСКОМ КРШУ: Монографија општине Равно – нови извор хрватских фалсификата

Повод за овај чланак лежи у тврдњи групе аутора луксузне туристичке монографије општине Равно (2018) да је мали надгробни Крст у порти цркве у Запланику након оштећења у последњем рату постао предметом фалсификовања Срба из Требињске Шуме на начин да му је придодат неодговарајући фрагмент са усјеченим словима српске ћирилице. Да то није написано, не би било овог чланка.

Зашто Србија још не даје предност ћирилици

„Предлог измена и допуна постојећег Закона о језику и писму израдили су представници Министарства културе и Одбора за стандардизацију српског језика, али досад ништа конкретно није урађено. Сматрам да је то недопустиво дуго време. Прошло је толико времена откад га је Министарство проследило Скупштини, и ја сада могу да сумњам да ту постоји одређени проблем“, каже за Спутњик председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић.

РАТНЕ ПРИЧЕ ВЕСНЕ КЕШЕЉ ПРЕДСТАВЉЕНЕ У НЕВЕСИЊУ

У Градској галерији синоћ је представљен роман "Зашто да пропустимо ту прилику?" аутора Весне Кешељ, који је заснован на стварним догађајима и судбинама током протеклог рата у БиХ.

СЛОБОДАН АНТОНИЋ, СОЦИОЛОГ: Треба се бојати вечности. А за хонорарчић – глупо је продати се!

„Наш народ није савршен, као што није савршена ни наша култура. Срби су у многим аспектима доиста запуштен народ, јер их већ деценијама издаје и продаје његова сопствена елита. Али, здраво језгро наше старе нације је сачувано. Ми смо топао и срдачан свет, помало наиван, али ипак спреман да кад год може помогне. Ми још увек верујемо у хуманост, у доброту, у божанску правду. Наше светиње нису празне, још увек не продајемо цркве за коцкарнице, не избацујемо децу из куће са 16 година,  нисмо још постали циничне и хладне машине за прављење пара…

Пјеснички конкурс "Милош Видаковић" - Рудо 2018.

Здравка Бабић, Билећанка са највише освојених награда и признања, освојила је трећу награду на пјесничком конкурсу "Милош Видаковић" у Рудом. Тим поводом објављујемо њену награђену пјесму "Он ме воли ћирилицом".

Откривена спомен-плоча Сави Мркаљу у Хрватској

Сави Мркаљу, српском филологу, првом реформатору српске ћирилице и језика и претечи Вука Караџића, једном од најпросвећенијих Срба са почетка 19. века откривена је спомен-плоча у његовом родном селу Сјеничаку у Хрватској.

Сто година ослобођења Херцег Новог 1918-2018.

Херцег Нови се низом манифестација прикључио остатку Црне Горе у обиљежавању краја Првог свјетског рата и уједињења са Србијом. За петак и суботу најављен је научни скуп под називом "11. новембар - сто година од ослобођења и уједињења".

Прилог расправи о законској заштити српског писма и језика (II)

У наредном делу овог текста бавићемо се питањима заштите књижевног српског језика од затирања, деградације, онеписмењавања, и обесмишљавања. У глобализованом свету чијим информатичким системом и популарном културом доминира англоамеричка цивилизација, низ проблема које ћемо овде разматрати представља глобалне изазове, са којима се суочавају и велики светски језици попут француског, немачког, или руског. Истовремено, постоје други, специфично регионални изазови, везани за распад јединственог „српскохрватског“ језичког простора и насилне стандардизације нових „језика“ на просторима бивших југословенских република, који такође наносе значајну  штету српском народу и култури.