Митрополит Амфилохије у Херцег Новом отворио „Трг од Ћирилице“

Све што је изњедрено и што је рођено у бићу овог народа од Ћирила и Методија до данас је незамисливо без Ћирилова слова. Све оно што смо ми, што носимо, што нас је обликовало, то је управо та истина која је записана и посвједочена тим словом, нагласио је митрополит Амфилохије у бесједи којом је поздравио учеснике и публику манифестације Трг од ћирилице.

„Двориште ћирилице“ – јединствени културно-историјски комплекс

Скоро 300 милиона људи у свету пише ћирилицом. То су Словени из југоисточне Европе, Руси, Украјинци, Белоруси, на десетине несловенских народа у Русији – кавкаских, сибирских, далекоисточних, као и бивших средњоазијских совјетских република и Монголије. То показује груба рачуница водећих словенских филолога. Бар 50 језика користи или је некада користило ћирилицу. Тренутно Бугарска је једина земља ЕУ у којој се користи ћирилично писмо. Наш културни допринос са 30 слова је неспоран пошто су до 2007. године у елитном клубу постојала само два писма – латинично и грчко. На ранг-листи абецеда ћирилица се налази одмах иза латинице. 

Трг од ћирилице у Херцег Новом од 1. до 28. августа 2016. године

Јединствена културна манифестација “Трг од ћирилице” која ће одшкринути врата 1. августа у Херцег Новом, на Тргу херцега Стјепана биће посвећена хиљадугодишњици упокојења светог Јована Владимира, стогодишњици мојковачке битке и седамдесетогодишњици Удружења књижевника Црне Горе и часописа “Стварање”.

Представљена књига "Историја Републике Српске"

Историчар др Чедомир Антић представио је синоћ требињској публици књигу „Историја Републике Српске“. Детаљније можете да погледате на
https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1336058356424278&id=10253515....

Представљање књиге "Историја Републике Српске"

У уторак, 28. јуна у 20 часова у Епархијском дому, српско удружење "Ћирилица-Требиње" и удружење дјеце погинулих бораца "Насљеђе", органијузују представљање књиге "Историја Републике Српске".

На представљању ће говорити један од аутораа - др Чедомир Антић.

Отисак палца у Ужицу

Ужичани су годинама, у центру града, пролазили поред руине од куће у којој се родио Љубомир Стојановић (1860–1930), председник Владе Краљевине Србије, министар, историчар, филолог, професор Велике школе и члан Српске краљевске академије. Последњих месеци њена фасада била је окречена, и на себи је имала плочу са основним подацима о свом великом житељу. Али, нико се није потрудио да застакли њене прозоре, нити да закључа врата. Кућа Љубомира Стојановића била је, тако, склониште за птице и псе луталице.