Нови Сад – Матица српска одала је признање Српској академији наука и уметности додељујући јој своју повељу за неговање српског језика. За САНУ то чини, како је рекао њен председник Владимир Костић, посебну част јер је добијено од старијег саборца и институције чијa меродавност превазилази све друге.
Академик и писац Драгослав Михаиловић, уочи уручења „Велике награде Иво Андрић“ која му је додељена за укупно стваралаштво, у ексклузивном разговору за Спутњик открива да је после свих прогона и забрана у његовом животу победио Андрић и да нико, па ни Удбаши који су га пратили, не могу да буду вечни.
Професорка историје српског језика на Филолошком факултету у Никшићу Јелица Стојановић каже да студијску групу за српски језик и књижевност упише између 20 и 40 студената. Сваки студент српског језика у Црној Гори данас је прави подвижник, поручује Стојановићева.
Остати на бранику вере и нације најмањи је заједнички именитељ који повезује личности 2019. године. Образлажућа слова написали наши проф. др Зоран Чворовић и др Александар Живковић
Из „Речника сувишних речи” јасно је да је веза између језика и друштвене стварности толико јака да говорници понекад не успевају да разлуче речи од појмова који су њима именовани, па као главну сувишну реч српског језика издвајају „ријалити шоу”
Изложба радова ученика основних школа под називом "Креативна ћирилица" отворена је данас у Народној библиотеци "Ћирило и Методије" у Приједору.
У Музеју Херцеговине вечерас је промовисано репринт издање књиге „Општи лист - Тврдошко-савински поменик“, чији су издавачи и приређивачи Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња, Српско удружење „Ћирилица“, Друштво за архиве и повјесницу херцегновску из Херцег Новог и Музеј Херцеговине у Требињу.
Темељи опстанка српског народа су: очување идентитета, суверенитета и самосвојности (сопства) који имају четири групе ослонаца или ступова, и то: духовност, богатство, сувереност и Србе све и свуда. У сваком од ступова видимо још по пет важних чинилаца које морамо познавати, развијати, чувати и истицати.
Политика” је опет задужила српски језик, овога пута тиме што је прекинула тринаестогодишњи мук о уставној одредби, и закону којим се уређује да су „у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо”. Показује се, наиме, да ту одредбу у Србији нико не поштује, па ни Скупштина која је тај Устав донела.