ПОД КРИЛИМА ЛАСТАВИЦЕ
Петак, 9. октобар 2020. годинеАли мени се чини да сам све те бајке које сам написао негдје давно чуо. У шуми кад су птице пјевале, кад је све листало и све цвјетало. Зими кад је земљу покривао снијег и кад сам иза замрзлог стакла, из топле собе, посматрао како јато беспомоћних птица тражи заклон и храну. Љети и у јесен, кад је палило сунце, кад су бјесниле олује. Посматрао сам природу. Посматрао живот. Посматрао сам птице и звјери. И видио сам их срећне. Видио сам их тужне. Видио сам их луде од мржње. Видио сам њежне мајке, добре пријатеље. Па, зар, то није доста? За једну, за много бајки. Тако су се и оне родиле.









