Али мени се чини да сам све те бајке које сам написао негдје давно чуо. У шуми кад су птице пјевале, кад је све листало и све цвјетало. Зими кад је земљу покривао снијег и кад сам иза замрзлог стакла, из топле собе, посматрао како јато беспомоћних птица тражи заклон и храну. Љети и у јесен, кад је палило сунце, кад су бјесниле олује. Посматрао сам природу. Посматрао живот. Посматрао сам птице и звјери. И видио сам их срећне. Видио сам их тужне. Видио сам их луде од мржње. Видио сам њежне мајке, добре пријатеље. Па, зар, то није доста? За једну, за много бајки. Тако су се и оне родиле.

Немачки офталмолог др Вернер Вебер назвао је српску ћирилицу „првом азбуком света“. Он је одбранио докторску дисертацију у Лајпцигу 1937. године на тему „Азбуке света“ када је установио да је српска ћирилица "одмор за очи".

Објављено фототипско издање „Горичког зборникаˮ

На иницијативу проф. др Јелице Стојановић, а захваљујући вишегодишњем уредничком и приређивачком раду стручног тима Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, уз подршку београдског Службеног гласника, објављено је фототписко издање „Горичког зборникаˮ.

Савремени познаваоци здравог живота предлажу, већ, можда, и једну деценију, ако не и више, посебно у високоразвијеним земљама, један концепт, за који не постоји дослован превод у нашем језику-слоу ливинг. Уколико бисмо му дали  словенско значење, могли бисмо рећи да је ријеч о лаганом живљењу, или живљењу у балансу, хармонији, односно био би то  живот у миру са собом, без журбе, у једноставности, насупрот животу пуном напетости, некад и непотребно присутне, и изнад свега, насупрот животу који је увијек на  губитку са временом.

Синоћњи програм “Трга од ћирилице“ у порти цркве Светог Спаса на Топлој – Херцег Нови био је посвећен Љуби Ненадовићу и 125. годишњици од његове смрти. Тим поводом о књигама „Писма из Италије“ и „О Црногорцима“ говорили су свештеници, професори књижевности: Миодраг Тодоровић и Лека Вујисић.

"Нажалост, наши политичари, а ни народ великим дијелом, нијесу схватили да стављајући знак једнакости између српског и тзв. црногорског језика, који је садржајно и изражајно веома скучен, сведен на демагогију и пропаганду, није мање погубно од изједначавања праве и лажне цркве, само што језик, за разлику од Цркве, од имовине има само нас који га волимо, његујемо и чувамо."

У недељу 16. августа, у порти Цетињског манастира, у оквиру седмог ”Трга од ћирилице”, одржано је вече посвећено великом цетињском Митрополиту Митрофану Бану.​

Овогодишњу манифестацију је отворио Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије, предавањем о Светом Петру Цетињском

Скупштина првог Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ телефонским договором у петак, 3. јула 2020. године одлучила је да следеће године организује свечано обележавање 20 година од оснивања прве „Ћирилице“ (2001-2021).