Објављено фототипско издање „Горичког зборникаˮ

На иницијативу проф. др Јелице Стојановић, а захваљујући вишегодишњем уредничком и приређивачком раду стручног тима Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, уз подршку београдског Службеног гласника, објављено је фототписко издање „Горичког зборникаˮ.

Савремени познаваоци здравог живота предлажу, већ, можда, и једну деценију, ако не и више, посебно у високоразвијеним земљама, један концепт, за који не постоји дослован превод у нашем језику-слоу ливинг. Уколико бисмо му дали  словенско значење, могли бисмо рећи да је ријеч о лаганом живљењу, или живљењу у балансу, хармонији, односно био би то  живот у миру са собом, без журбе, у једноставности, насупрот животу пуном напетости, некад и непотребно присутне, и изнад свега, насупрот животу који је увијек на  губитку са временом.

Синоћњи програм “Трга од ћирилице“ у порти цркве Светог Спаса на Топлој – Херцег Нови био је посвећен Љуби Ненадовићу и 125. годишњици од његове смрти. Тим поводом о књигама „Писма из Италије“ и „О Црногорцима“ говорили су свештеници, професори књижевности: Миодраг Тодоровић и Лека Вујисић.

"Нажалост, наши политичари, а ни народ великим дијелом, нијесу схватили да стављајући знак једнакости између српског и тзв. црногорског језика, који је садржајно и изражајно веома скучен, сведен на демагогију и пропаганду, није мање погубно од изједначавања праве и лажне цркве, само што језик, за разлику од Цркве, од имовине има само нас који га волимо, његујемо и чувамо."

У недељу 16. августа, у порти Цетињског манастира, у оквиру седмог ”Трга од ћирилице”, одржано је вече посвећено великом цетињском Митрополиту Митрофану Бану.​

Овогодишњу манифестацију је отворио Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије, предавањем о Светом Петру Цетињском

Скупштина првог Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ телефонским договором у петак, 3. јула 2020. године одлучила је да следеће године организује свечано обележавање 20 година од оснивања прве „Ћирилице“ (2001-2021).

Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић рекао је у интервјуу за Срну да српски језик и књижевност треба у обазовању да има мјесто какво и припада националном предмету, као и да треба захтијевати да српски језик на интернету буде коректан, а да и медији и издавачке куће имају лекторе.

Не пристајем на наручене теме, наручену идеолошку позицију, наручену плиткост. Не пристајем на наручену провинцијалност.