У организацији Српског удружења "Ћирилица" Требиње, овог викенда ће се одржати Школа палеографије.

Музеј Херцеговине у Требињу и Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца организовали су изложбу „Средњовековни Рудник: археолошка истраживања 2009–2015“ аутора Ане Цицовић, вишег кустоса археолога Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу и др Дејана Радичевића, доцента на Катедри за археологију Филозофског факултета у Београду.

Поштовани,

Са задовољством Вас позивамо на: 

Ћоровићевe сусретe  – Mеђународни Научни скуп историчара

Ћоровићеви сусрети одржавају се у организацијиСПКД „Просвјета“ Гацко,

под покровитељством Општине Гацко и Министарства науке и технологије РС и Министарства цивилних послова БиХ.

Пре почетка традиционалних „Хришћанских тема”, а ове године је то „О чуду и вери”, у карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац”, у препуној великој сали, председник Ненад Грујичић, уз речи захвалности за дугогодишњу сарадњу, угледном пријатељу и градитељу Бранковог кола Владети Јеротићу предао је повељу уз Радичевићеве стихове: „Фала Боже на дар ови / о помози, благослови, / да ми како с права пута / душа млада не залута.”

Понедељак, 18.09.2017. године, Музеј Херцеговине, 19.00 часова

Костићев књижевни, а могли бисмо рећи и шире, животни концепт компонован је на принципима супротстављених полова, који се као такви не разилазе, напротив, у заједничком додиру рађају љепоту. У том додиру је моћ Костићеве ријечи.

Вече под насловом „Слово о љубави, борби и доброти“ представља наставак приче Kњижевног удружења „Сусрет“ о снази приповиједне и поетске ријечи у књижевности и музици.

Тржишна инспекција одредила је пивници казну од 840 евра јер закон забрањују рекламирање алкохолних пића, али и додатних 1.200 евра, јер рекламне поруке као натпис на локалима у Словенији према важећем закону морају бити искључиво на словеначком језику.

Иако је припадао епохи реализма српске књижевности, Лазаревићево дјело, на неки начин, ипак, показује одлике модернијег типа приповиједања, бар оног датог у зачетку. То се најприје огледа у одбацивању тематско-мотивског регистра типичног за критички и фолклорни реализам, као и у успостављању субјективнијег тона приповиједања,  и то интроспекцијом и језичко-стилским елементима. Структурално, важна одлика лазаревићевског поступка јесте мотив преокрета, преображаја, чиме се лик поново враћа у позитивно семантичко поље, уз свеопште праштање, појачано звуком црквених звона.