Заборавили смо српски језик, своју културу, изгубили смо национални идентитет, не поштујемо себе, а све у страху због „братства и јединства” да друге не увредимо, па смо данас дошли дотле да не знамо шта су то стандарди српског књижевног језика, рекао је проф. др Милош Ковачевић у интервјуу за ,,Експрес“

СУБОТИЦА – Председница Буњевачког националног савета (БНС) др Сузана Кујунџић Остојић рекла је данас за Танјуг да не разуме како само хрватској националној мањини, од укупно 21 мањинске заједнице у Србији, смета то што је завршен рад на стандарду буњевачког језика.

Подсетимо се како је историчар Синиша Стефановић из Завода за проучавање културног развитка Републике Србије за "Геополитику" говорио о идеолошки мотивисаном потискивању српског језика и ћирилице

Од 8. до 11. фебруара 2018. одржаће се пети по реду годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“. И овога пута планирано је да се у оквиру разноврсних форми на што бољи начин успостави плодан дијалог Цркве и теологије са осталим релевантним чиниоцима јавног живота. Као и до сада, најзаступљенија форма биће панел дискусије, којих ће бити одржане четири.

Министарство културе упутило јавности „Предлог за размишљање, о језику и нама”, јер је дошло време када свако говори и прича како хоће. – Циљ је да се јавности укаже на потребу бриге о матерњем језику

Доносимо вам стихове Милице Бакрач из збирке пјесама "Азбучник" која је посвећена "одбрани имена српског језика у Црној Гори".

Рат и мир иде у ред оних, можда, и ријетких дјела, у којима се ликови изграђују тражећи  себе саме. У тим унутрашњим вијугањима они се мијењају, преображавају или усавршавају. Пратећи их од почетка до краја, од рата до мира, и у рату и у миру, опажамо све мијене којима се њихов живот нијансира, долазећи тако до самоувида или покајања, а напосљетку и до преображења. Кнез Андреј Болконски је слика преображеног неба, који једино тако може истински да заволи и свима опрости.

У Билећи је група средњошколаца, на челу са професорком Тањом Бубрешко, одржала литерарни час у знак обиљежавања 230 година од рођења Вука Стефановића Караџића. 

Тежња актуелног црногорског режима да креира нови идентитет базиран на отклону од вјековне црногорске историје и традиције, а превасходно од свега што може имати придев српски, у пракси се најчешће претвори у фарсу. Примјер за то је недавни покушај фалсификовања „Горског вијенца“ и Његошевог дјела превођењем на „црногорски“ језик.