Иако је припадао епохи реализма српске књижевности, Лазаревићево дјело, на неки начин, ипак, показује одлике модернијег типа приповиједања, бар оног датог у зачетку. То се најприје огледа у одбацивању тематско-мотивског регистра типичног за критички и фолклорни реализам, као и у успостављању субјективнијег тона приповиједања,  и то интроспекцијом и језичко-стилским елементима. Структурално, важна одлика лазаревићевског поступка јесте мотив преокрета, преображаја, чиме се лик поново враћа у позитивно семантичко поље, уз свеопште праштање, појачано звуком црквених звона.

Срби су управо захваљујући косовском завјету, истиче Ковић,  и код дијела теоретичара западне провинијенције сврставани у завјетне народе, који су на култу из властите историје и предања градили темељ националног идентитета – и вијековима прије индустријске револуције и формирања модерних нација.

Током 6. августа прије подне посјетили смо Придворицу и помно прегледали све измјештене споменике. Из темеља и зидова џамије измјештено је 47 споменика, сви саграђени од бијелог кречњака и сви типа сандука. Међу њима нема споменика већих димензија. На појединима се виде трагови малтера. Међутим, два споменика чувају ћириличке натписе средњег вијека.

Не зна се ко је писао овај чланак за Википедију, само се може претпоставити да га је написао неко од оних који мисле да знају „нешпто више“ о српском језику.

            Не бисмо разматрали овом приликом цео чланак о српском језику. У њему има доста истине, па се ситницама овога пута не бисмо бавили. Али, оним што је велика лаж морамо се бавити, а чуди нас да то није и одмах у Викиопедији исправљено. О чему је реч?

Најбољим ученицима црногорских основних школа, уз диплому „Луча” дељена су Његошева дела „Луча микрокозма” и „Горски вијенац”, штампана латиницом, које је Министарство просвете купило од подгоричког издавача  „Нове књиге”, чији је оснивач и директор Предраг Уљаревић. Корице, на којима се налази фалсификовани Његошев рукопис, уредила је Адела Зејниловић.

Позивамо Вас на трибину  Дух самопорицања на којој ће говорити проф. др Мило Ломпар, професор Филолошког факултета у Београду. Професор је предмета Српска књижевност и Културна историја Срба. Дух самопорицања је, заправо, наслов једне од  књига уваженог професора Ломпара, у којој се бави питањима српског културног идентитета.Трибина је заказана за понедељак, 24.7. Одржаће се  у амфитеатру Факултета за производњу и менаџмент у Требињу, вријеме почетка трибине је 20 часова. Организатори трибине су удружења из Требиња-Просвјета, Херцеговац и Ћирилица, уз свесрдну помоћ Управе Града Требиња. Добродошли!

Требињка Милана Бабић, проф. српског језика и дипл. теолог, предсједник Књижевног удружења „Сусрет“ Требиње и помоћник главног уредника на сајту Стање ствари, екслузивно за ТребињеЛиве.инфо говори о својим плановима на подизању културног нивоа града и скором доласку врхунских руских умјетника у Дучићев град.

Српска јавност, иначе гладна добрих вести, са великим задовољством и неприкривеним тријумфализмом дочекала је вест, да је Амерички технички комитет ИСО 639-2, са седиштем у Конгресној библиотеци у Вашингтону, одбио да додели индивидуални језички код за такозвани „црногорски језик“.

У живом разговору за херцегновску телевизију, у марту ове године,  проф. др Јелица Стојановић је говорила о положају  српског језика и ћирилице у данашњој Црној Гори, потом је подсјетила на историјске перспективе у развоју нашег језика, са посебним освртом на рад Вука Караџића и Милана Решетара. Такође, поред тога што је проф. Стојановић у скорије вријеме објавила књигу Пут српског језика и писма, у издању Српске књижевне задруге, у препознатљивом плавом колу, постала је и предсједница Матице српске у Црној Гори. Препоручујемо да чујете врло занимљива, научно утемељена сазнања и промишљања о стању у нашем  језику, са посебним тежиштем на језичке прилике у Црној Гори..