Могу ли да постоје варијанте било ког безименог и непостојећег језика?

Постоји једини за ову „балканску језичку заврзламу“ озбиљан излаз који би био и лингвистички и здравополитички за „заједнички језик“ на Балкану. А то је – признати природну, јасну чињеницу да постоји српски језик и да, стицајем више разних околности, постоје данас (како-тако, ето тако) нормиране (како-тако озваничене) његове варијанте које би се лингвистички могле звати: „хрватскосрпски“, „бошњачкосрпски“ и „црногорскосрпски“. И то би било оправдано на известан начин зато што има макар каквог лингвистичког основа, јер је реч о српском језику нормираном посебно на хрватски начин, посебно на бошњачки начин и посебно на црногорски начин. Има некакве оправдане основе за те називе иако не постоје „аустријсконемачки“, „америчкоенгелски“, „аустралијскоенглески“  и сл. називи за варијанте енглеског, немачког и других велики језика у Европи и свету. А углавном не постоје зато што те варијанте (иако у стварности постоје, наравно) нису нормиране и озваничене. Сарајевска Декларација о заједничком језику је гора чак и од текста Договора у Бечу (1850) о једном језику.

Вољети значи вољети бесмртном љубављу. Када кажу људи: престали смо да се волимо то је немогуће, јер увијек остаје траг, дио те љубави у срцу. Може бити да нам неко узима слободу, да се осјећамо притиснутим или изданим, али траг сваке љубави остаје у срцу.

МИ ПАМТИМО!

Милана Бабић, Душан Пророковић: Борба за српски језик као духовно и геополитичко питање

Бошњаци желе унитарну Босну и Херцеговину којом би владали они и њихов језик, па тврде да су њиме писали Ћопић, Кочић, Шантић, каже за Спутњик лингвиста, академик Слободан Реметић, један од потписника декларације у којој се тражи да ћирилица у Републици Српској добије статус јединог службеног писма.

Стефан Немањ, по Божјем промислу, од цариградског двора узвишен,  био је у намјери да свој народ уведе у круг византијске-европске цивилизације, али не само државном самосталношћу него, прије свега, српском улогом у васцијелој хршћанској православној култури. Син му Растко, након 1191. године, подигавши се из Хума, отиде у Свету Гору и за седам година задоби златопечани сигилиј и потом хрисовуљ, којим запустјели Хиландар учини самоуправним

Некадашња акција Града Београда „Негујмо српски језик” сада је прерасла у републичку акцију

Фразеологизми представљају праве мале ризнице важних културолошких података. У њима се кроз векове чувају различите представе, народни обичаји, веровања, али и историјски и религијски подаци

У срп­ској тра­ди­ци­ји го­сто­прим­ство се ука­зу­је и не­зва­ном го­сту, ма био он про­сјак, сле­пац, си­ро­мах