
Манифестација „Дани Његошеви“ одржана у Никшићу
Четвртак, 23. новембар 2017. годинеУ Парохијском дому у Никшићу, у сриједу 15. новембра 2017, одржана је културно-духовна манифестација „Дани Његошеви“ на тему „Горски вијенац – темељ српског духовног и националног идентитета“. Манифестацију организује Књижевно друштво „Његош“ у част 170-те годишњице „Горског вијенца“.
На вечери под називом „Пјесници Његошу“ бројну публику и учеснике пјесничког сабрања поздравила је Милица Бакрач.
Проф. др Драган Станић за “Новости”: Окупатори Срба увек су прво ударали на ћирилицу
Четвртак, 9. новембар 2017. годинеПола вијека требињске пјесничке светковине: С ДУЧИЋЕМ НЕМАМО ПРАВО НА МАЛО И ОСРЕДЊЕ
Недјеља, 5. новембар 2017. годинеЛуча даниловградских гимназијалаца: Путем ћирилице и аманета Светог Петра (ВИДЕО)
Уторак, 31. октобар 2017. годинеТРАГИЧКИ КАРАКТЕР АНТИГОНЕ
Понедјељак, 23. октобар 2017. године-
Антигона опјева судбину непоколебљиве, истрајне жене, истрајне да одговори на тзв.неписане, божије законе, којима се њено срце води и да стога поднесе жртву, а не да сеповинује законима умне засљепљености и аутократизма. У томе је њена жртва, али иврлина. Софокле у својим трагедијама увијек ваја други лик, који је грађен на принципимасупротности главном лику (лик Креонта), што управо главном лику даје шире пољеисказивања властите и врлине, али и кривице.
ПРЕДАВАЊЕ ГОРАНА КОМАРА на тему: О значају ћирилице
Петак, 13. октобар 2017. године"Школа палеографије" у Требињу
Четвртак, 12. октобар 2017. годинеИзложба „Средњовековни Рудник: археолошка истраживања 2009–2015“ у Музеју Херцеговине у Требињу
Понедјељак, 9. октобар 2017. годинеМузеј Херцеговине у Требињу и Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца организовали су изложбу „Средњовековни Рудник: археолошка истраживања 2009–2015“ аутора Ане Цицовић, вишег кустоса археолога Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу и др Дејана Радичевића, доцента на Катедри за археологију Филозофског факултета у Београду.
РУКЕ У ДЕРВИШУ
Сриједа, 4. октобар 2017. годинеС обзиром на присутно приповједачко рјешење, у роману Дервиш и смрт значајан дио заузимају
дескриптивни сегменти, а свијест дервиша Нурудина отвара читаоцу врата кроз која треба да
сагледа живот дјела, чиме дервиш обједињује функцију наратора и персоналног медија
истовремено. Због тога, описи доживљаја било чега из спољашњег или унутрашњег свијета
дервиша, бивају сагледани кроз, управо, дервишев спознајни механизам и као такви пренесени
читаоцу. Опис руку кадијине жене, сагледан кроз дервишеву визуру, је опис пун суптилно
одабраних ријечи, које се вјешто гранају у сликовите реченице и чине текст лексичко-синтаксички,
а и стилски врло привлачним.









