Пре почетка традиционалних „Хришћанских тема”, а ове године је то „О чуду и вери”, у карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац”, у препуној великој сали, председник Ненад Грујичић, уз речи захвалности за дугогодишњу сарадњу, угледном пријатељу и градитељу Бранковог кола Владети Јеротићу предао је повељу уз Радичевићеве стихове: „Фала Боже на дар ови / о помози, благослови, / да ми како с права пута / душа млада не залута.”

Понедељак, 18.09.2017. године, Музеј Херцеговине, 19.00 часова

Костићев књижевни, а могли бисмо рећи и шире, животни концепт компонован је на принципима супротстављених полова, који се као такви не разилазе, напротив, у заједничком додиру рађају љепоту. У том додиру је моћ Костићеве ријечи.

Вече под насловом „Слово о љубави, борби и доброти“ представља наставак приче Kњижевног удружења „Сусрет“ о снази приповиједне и поетске ријечи у књижевности и музици.

Тржишна инспекција одредила је пивници казну од 840 евра јер закон забрањују рекламирање алкохолних пића, али и додатних 1.200 евра, јер рекламне поруке као натпис на локалима у Словенији према важећем закону морају бити искључиво на словеначком језику.

Иако је припадао епохи реализма српске књижевности, Лазаревићево дјело, на неки начин, ипак, показује одлике модернијег типа приповиједања, бар оног датог у зачетку. То се најприје огледа у одбацивању тематско-мотивског регистра типичног за критички и фолклорни реализам, као и у успостављању субјективнијег тона приповиједања,  и то интроспекцијом и језичко-стилским елементима. Структурално, важна одлика лазаревићевског поступка јесте мотив преокрета, преображаја, чиме се лик поново враћа у позитивно семантичко поље, уз свеопште праштање, појачано звуком црквених звона.

Срби су управо захваљујући косовском завјету, истиче Ковић,  и код дијела теоретичара западне провинијенције сврставани у завјетне народе, који су на култу из властите историје и предања градили темељ националног идентитета – и вијековима прије индустријске револуције и формирања модерних нација.

Током 6. августа прије подне посјетили смо Придворицу и помно прегледали све измјештене споменике. Из темеља и зидова џамије измјештено је 47 споменика, сви саграђени од бијелог кречњака и сви типа сандука. Међу њима нема споменика већих димензија. На појединима се виде трагови малтера. Међутим, два споменика чувају ћириличке натписе средњег вијека.

Не зна се ко је писао овај чланак за Википедију, само се може претпоставити да га је написао неко од оних који мисле да знају „нешпто више“ о српском језику.

            Не бисмо разматрали овом приликом цео чланак о српском језику. У њему има доста истине, па се ситницама овога пута не бисмо бавили. Али, оним што је велика лаж морамо се бавити, а чуди нас да то није и одмах у Викиопедији исправљено. О чему је реч?