Свечана Академија посвећена академику Владети Јеротићу одржана је вечерас у препуној Комбанк дворани која је била премала да прими поштоваоце професора, књижевника, психотерапеута, народног просветитеља и академика Српске академије наука и уметности (САНУ), који је преминуо 4. септембра прошле године.
У наставку акције „Његујмо српски језик“ Министарства културе и информисања Србије, од понедјељка, 21. јануара, на билбордима широм Београда биће изложени постери са изабраним народним пословицама и загонеткама који на ефектан начин свједоче о значају језика којим се говори.
Постоје веома охрабрујући наговештаји у вези са повратком једног листа Мирослављевог јеванђеља у Србију из библиотеке у Санкт Петербургу, где га третирају као врхунско културно добро, рекао је министар културе Владан Вукосављевић.
Ни песници ни прозни писци не обраћају пажњу на сувопарну машинерију која стоји иза интернета, он служи само да се пронађе неки податак
Мехмед Меша Селимовић рођен је 26. априла 1910. године у Тузли. У родном граду завршио је основну школу и гимназију. Године 1930. уписао се на студијску групу српскохрватски језик и југословенска књижевност Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 1934. године, а од 1935. до 1941. године је радио као професор Грађанске школе, а потом је 1936. постављен за суплента у Реалној гимназији у Тузли.
У Андрићевом институту у Андрићграду данас је завршен тродновни научни скуп "Гозба и књижевност", који је окупио еминентне професоре из Републике Српске и Србије.
За интервју "ИСКРЕ" професор Милош Ковачевић каже: „Постдејтонска Босна и Херцеговина тако би требало да буде Калајев(ск)а држава „Босанаца“ као измишљеног народа, који као службени има само „босански“ као (лингвистички) измишљени језик. Дакле, држава, измишљеног народа и измишљеног језика!“
Повод за овај чланак лежи у тврдњи групе аутора луксузне туристичке монографије општине Равно (2018) да је мали надгробни Крст у порти цркве у Запланику након оштећења у последњем рату постао предметом фалсификовања Срба из Требињске Шуме на начин да му је придодат неодговарајући фрагмент са усјеченим словима српске ћирилице. Да то није написано, не би било овог чланка.
„Предлог измена и допуна постојећег Закона о језику и писму израдили су представници Министарства културе и Одбора за стандардизацију српског језика, али досад ништа конкретно није урађено. Сматрам да је то недопустиво дуго време. Прошло је толико времена откад га је Министарство проследило Скупштини, и ја сада могу да сумњам да ту постоји одређени проблем“, каже за Спутњик председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић.