У Градској галерији синоћ је представљен роман "Зашто да пропустимо ту прилику?" аутора Весне Кешељ, који је заснован на стварним догађајима и судбинама током протеклог рата у БиХ.

„Наш народ није савршен, као што није савршена ни наша култура. Срби су у многим аспектима доиста запуштен народ, јер их већ деценијама издаје и продаје његова сопствена елита. Али, здраво језгро наше старе нације је сачувано. Ми смо топао и срдачан свет, помало наиван, али ипак спреман да кад год може помогне. Ми још увек верујемо у хуманост, у доброту, у божанску правду. Наше светиње нису празне, још увек не продајемо цркве за коцкарнице, не избацујемо децу из куће са 16 година,  нисмо још постали циничне и хладне машине за прављење пара…

Здравка Бабић, Билећанка са највише освојених награда и признања, освојила је трећу награду на пјесничком конкурсу "Милош Видаковић" у Рудом. Тим поводом објављујемо њену награђену пјесму "Он ме воли ћирилицом".

Сави Мркаљу, српском филологу, првом реформатору српске ћирилице и језика и претечи Вука Караџића, једном од најпросвећенијих Срба са почетка 19. века откривена је спомен-плоча у његовом родном селу Сјеничаку у Хрватској.

Херцег Нови се низом манифестација прикључио остатку Црне Горе у обиљежавању краја Првог свјетског рата и уједињења са Србијом. За петак и суботу најављен је научни скуп под називом "11. новембар - сто година од ослобођења и уједињења".

У наредном делу овог текста бавићемо се питањима заштите књижевног српског језика од затирања, деградације, онеписмењавања, и обесмишљавања. У глобализованом свету чијим информатичким системом и популарном културом доминира англоамеричка цивилизација, низ проблема које ћемо овде разматрати представља глобалне изазове, са којима се суочавају и велики светски језици попут француског, немачког, или руског. Истовремено, постоје други, специфично регионални изазови, везани за распад јединственог „српскохрватског“ језичког простора и насилне стандардизације нових „језика“ на просторима бивших југословенских република, који такође наносе значајну  штету српском народу и култури.

Уз закашњење од најмање 30 година, у српској јавности се најзад покренуло питање о законској заштити ћирилице — националног писма које Устав Србије проглашава за службено писмо српског језика, којим српски народ пише практично током целе своје писане историје, а које на наше очи нестаје са наших улица, из наших књижара, новина, и електронских медија.

БЕОГРАД, 22. ОКТОБРА /СРНА/ - Десети наступ Републике Српске на Међународном београдском сајму књига данас је почео свечаним програмом током којег је наглашен значај учешћа издавача из Српске на овој реномираној књижевној манифестацији за очување српског писма, језика, културе и традиције.

ТРЕБИЊЕ │ У Требињу је овог викенда у организацији Српског удружења „Ћирилица“ одржана трећа Школа палеографије, у којој су учествовали студенти и професори Филозофског и Филолошког факултета у Бањалуци, Филозофског факултета на Палама, Богословског факултета у Фочи, те чланови Удружења студената историје „Доктор Милан Васић“ из Бањалуке и ученици требињских средњих школа.

Најава програма овогодишње "Школе палеографије" која се одржава у суботу и недјељу, 20. и 21. октобра.