ХЕРЦЕГ НОВИ - Више стотина посетилаца први пут у Црној Гори видело је аутентичну Нобелову награду за књижевност, коју је српски писац Иво Андрић добио 1961. године, као и његов дипломатски ковчег и униформу, а све то у оквиру „Дана нобеловца у Херцег Новом” који су протеклог викенда почели у Кући Ива Андрића у Херцег Новом.

У Галерији науке и технике САНУ представљена је изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” чији су аутори проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић. Поставка је, према речима Драгићевићеве, настала неформалном сарадњом колега са Катедре за српски језик Филолошког факултета и Института за српски језик САНУ.

Однос према језику и писму често се види као однос према типу културе, али проблем онда може бити и у томе што се данас појмом културе обухватају и многе појаве с мање или више негативним предзнаком (супкултура, кич-култура, контракултура, панк-култура, пинк-култура, треш-култура, све до некултуре), а писмо треба да нас води узвишеном.

Пре свега, српском културом (а слично је са другим националним културама) не баве се само Срби и грађани Србије. Култура је важно поприште борбе различитих страна за сферу утицаја и обликовање јавног мњења путем тзв. меке моћи. Као и други народи Срби немају само пријатеље него и они који то нису, мада ће многи од њих јавно тврдити супротно.

ТЕКСТ ЗАКОНА ЈЕ У ПРИПРЕМНОЈ ФАЗИ, А НА ЊЕМУ РАДЕ И ЈЕЗИЧКИ СТРУЧЊАЦИ.

Стављање на јавну расправу измена и допуна Закона о језику и писмима наилази и на подршку и на оспоравања, која су понекад доста оштра. Јуче ми се јавила новинарка једног таблоида са жељом да прокоментаришем предлог измена и допуна Закона, које она види као наметање ћирилице и због којег се пита да ли Министарство за културу заиста нема преча посла од бављења ћирилицом.

http://www.cirilica-beograd.rs

Од 15. августа до 7. септембра у Галерији науке и технике САНУ изложба српских речника као пратећа манифестација светског конгреса слависта.

ИМА ЈЕ У ЈАВНОМ ЖИВОТУ ЈЕДВА 10 ОДСТО - РАЗГОВОР СА АУТОРОМ КЊИГЕ „ИЗДАЈА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ“ (1)

Овогодишњим Међународним конгресом слависта домаћој филолошкој науци пружена је прилика да се Београд, после готово 70 година, изнова легитимише као светски славистички и филолошки центар.