У наредном делу овог текста бавићемо се питањима заштите књижевног српског језика од затирања, деградације, онеписмењавања, и обесмишљавања. У глобализованом свету чијим информатичким системом и популарном културом доминира англоамеричка цивилизација, низ проблема које ћемо овде разматрати представља глобалне изазове, са којима се суочавају и велики светски језици попут француског, немачког, или руског. Истовремено, постоје други, специфично регионални изазови, везани за распад јединственог „српскохрватског“ језичког простора и насилне стандардизације нових „језика“ на просторима бивших југословенских република, који такође наносе значајну  штету српском народу и култури.

Уз закашњење од најмање 30 година, у српској јавности се најзад покренуло питање о законској заштити ћирилице — националног писма које Устав Србије проглашава за службено писмо српског језика, којим српски народ пише практично током целе своје писане историје, а које на наше очи нестаје са наших улица, из наших књижара, новина, и електронских медија.

БЕОГРАД, 22. ОКТОБРА /СРНА/ - Десети наступ Републике Српске на Међународном београдском сајму књига данас је почео свечаним програмом током којег је наглашен значај учешћа издавача из Српске на овој реномираној књижевној манифестацији за очување српског писма, језика, културе и традиције.

ТРЕБИЊЕ │ У Требињу је овог викенда у организацији Српског удружења „Ћирилица“ одржана трећа Школа палеографије, у којој су учествовали студенти и професори Филозофског и Филолошког факултета у Бањалуци, Филозофског факултета на Палама, Богословског факултета у Фочи, те чланови Удружења студената историје „Доктор Милан Васић“ из Бањалуке и ученици требињских средњих школа.

Најава програма овогодишње "Школе палеографије" која се одржава у суботу и недјељу, 20. и 21. октобра.

Први пут су се окупили представници свих катедара за српски језик у Србији, Републици Српској и Црној Гори

Најава догађаја којима ће се обиљежити 13. новембар, "Дан Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори".

Вечерас почињу Дучићеви дани поезије.

Интересантно је да оваква мржња постоји само према ћирилици. Нико од јапанских самураја, који су се успешно уденули у Запад, нити од кинеских комуниста, који се нису ништа мање успешно укључили у капиталистичко тржиште, не тражи да се одрекну од хијероглифа и свог слоговног писма.

„Познати комичар Чарли Чаплин у Београду има три улице, које су написане на три начина: Улица Чарли Чаплина, Улица Чарлија Чаплина и Улица Чарлиа Чаплина”, као и тврдњу да постаје табле с именима улица: „Ђуре Јакшић 5” и „Шумадиски трг”.