На данашњи дан рођен је велики херцеговачки приповједач и романсијер Радослав Братић

У уторак, 28. јуна у 20 часова у Епархијском дому, српско удружење "Ћирилица-Требиње" и удружење дјеце погинулих бораца "Насљеђе", органијузују представљање књиге "Историја Републике Српске".

На представљању ће говорити један од аутораа - др Чедомир Антић.

Ужичани су годинама, у центру града, пролазили поред руине од куће у којој се родио Љубомир Стојановић (1860–1930), председник Владе Краљевине Србије, министар, историчар, филолог, професор Велике школе и члан Српске краљевске академије. Последњих месеци њена фасада била је окречена, и на себи је имала плочу са основним подацима о свом великом житељу. Али, нико се није потрудио да застакли њене прозоре, нити да закључа врата. Кућа Љубомира Стојановића била је, тако, склониште за птице и псе луталице.

У суботу 16. априла 2016. године у библиотеци Епархијског дома у Требињу са почетком у 20 часова, а у организацији ННК Интернационал из Београда и Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Требиње, одржаће се промоција књиге "ЈАСЕНОВАЧКИ ЛОГОР".

Чланови Српског удружења Ћирилица из Требиња су 5. Априла посјетили требињску Основну школу Свети Василије Острошки и током три школска часа указивали на важност свакодневне употребе ћирилице.

Не знам колики је капацитет и издржљивост уваженог Портала да прими небројене транскрипте писама, али искључиво државних хартија, које писмо и језик ових крајева означавају српским. Али, вјерујем у демократски капацитет часне Горе. И вјерујем у земљу. Земља не држи криве зграде.

Сходно своме опредјељењу за пружање што већег броја архивских докумената што је могуће широм кругу читалаца, увјерени да је најкориснији циљ историјске  науке да историјску истину пружи народу, наше Друштво за архиве и повјесницу херцегновску и овом приликом читаоцима уваженог Портала доноси једно писмо црногорског митрополита Саве (Петровића) упућено Дубровачкој републици. 

Гусле су, као ћирилица, инструмент универзалног балканског говора који се измиче древним градовима у њиховим тјеснотама, а гласује по пространству динарског крашког опсега и када се само мало промоли ван града, на села, ма и католика Далматинаца или Конављана. Оне припадају свим динарским областима и као покретни мргин обиљежавају српски етнички простор и крајње тачке историјског досега нашег народа.

У складу са циљевима и задацима које има пред собом, Српско Удружење „Ћирилица“ је поносно да може да наведе следеће своје успешне активности које су резултирале враћањем или увођењем српске ћирилице на јавна места на којима је до тада била хрватска латиница: