Сходно своме опредјељењу за пружање што већег броја архивских докумената што је могуће широм кругу читалаца, увјерени да је најкориснији циљ историјске науке да историјску истину пружи народу, наше Друштво за архиве и повјесницу херцегновску и овом приликом читаоцима уваженог Портала доноси једно писмо црногорског митрополита Саве (Петровића) упућено Дубровачкој републици.
Гусле су, као ћирилица, инструмент универзалног балканског говора који се измиче древним градовима у њиховим тјеснотама, а гласује по пространству динарског крашког опсега и када се само мало промоли ван града, на села, ма и католика Далматинаца или Конављана. Оне припадају свим динарским областима и као покретни мргин обиљежавају српски етнички простор и крајње тачке историјског досега нашег народа.
У складу са циљевима и задацима које има пред собом, Српско Удружење „Ћирилица“ је поносно да може да наведе следеће своје успешне активности које су резултирале враћањем или увођењем српске ћирилице на јавна места на којима је до тада била хрватска латиница:
Намјера овог чланка је да покаже међусобну солидарност представника Црне Горе и народа Црне Горе са осталим дјеловима српскога народа у тренутку када је Далмација и Бока одлуком млетачког Сената остајала без свог пећког архијереја Стефана Љубибратића. Прогон владике, добро је то знано, одиграо се од часа његовог устоличења на Сретење 1719. до 1722. године
Српско удружење Ћирилица и КЦ Требиње Вас позивају на представљање књиге проф. др Милоша Ковића Срби 1903-1914 Историја идеја. Сала скупштине града у суботу, 20. фебруара у 20 часова.
Добродошли
У емисији " Наш гост" коју уређује и води Зоран Гргуревић говорио је Горан Комар, љекар по професији а историчар и истраживач по опредјељењу, који тврди да је Херцеговина са некрополама стећака својеврсни небески музеј православља и ћирилице.
Када кажемо „матерњи језик“, мислимо на онај језик који смо научили након нашег рођења од наших укућана. Касније, када кренемо у школу, учимо и друге језике, али сви ће они бити „страни“, а матерњи ће остати наш. То је језик на коме размишљамо, разговарамо, без којег би жибот био готово немогућ. Свима је јасно да је за нас то српски језик.
У организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“, Српског Удружења „Ћирилица“ и Културног центра, а у сарадњи са Народним музејом у Ваљеву, у Галерији Културног центра вечерас је отворена изложба „Мале приче из великог рата“.
Српско удружење Ћирилица из Требиња је на празник Сретења Господњег гостовало у Херцег Новом, на обиљежавању крсне славе тамошњег Српског Сокола. Пуна сала чланова друштва свих генерација свједочила је о томе колико је оно значајно за становнике овог приморског сусједногног нам града. Свечаности је присуствовао и конзул Републике Србије у Херцег Новом, господин Слободан Бајић. Осим ломљења крсног хљеба и молитве за успјешан даљи рад друштва, у њиховим просторијама, које се налазе у порти Цркве Св. Николе, представљене су књиге: Српски Соко: прилози за историју соколства књига друга, као и Управна тијела Топаљске (херцегновске) општине (1718-1944) аутора Горана Комара и Небојше Раша.
СРПСКО СТАНОВИШТЕ Горан Комар (ВИДЕО)