У емисији " Наш гост" коју уређује и води Зоран Гргуревић говорио је Горан Комар, љекар по професији а историчар и истраживач по опредјељењу, који тврди да је Херцеговина са некрополама стећака својеврсни небески музеј православља и ћирилице.
Када кажемо „матерњи језик“, мислимо на онај језик који смо научили након нашег рођења од наших укућана. Касније, када кренемо у школу, учимо и друге језике, али сви ће они бити „страни“, а матерњи ће остати наш. То је језик на коме размишљамо, разговарамо, без којег би жибот био готово немогућ. Свима је јасно да је за нас то српски језик.
У организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“, Српског Удружења „Ћирилица“ и Културног центра, а у сарадњи са Народним музејом у Ваљеву, у Галерији Културног центра вечерас је отворена изложба „Мале приче из великог рата“.
Српско удружење Ћирилица из Требиња је на празник Сретења Господњег гостовало у Херцег Новом, на обиљежавању крсне славе тамошњег Српског Сокола. Пуна сала чланова друштва свих генерација свједочила је о томе колико је оно значајно за становнике овог приморског сусједногног нам града. Свечаности је присуствовао и конзул Републике Србије у Херцег Новом, господин Слободан Бајић. Осим ломљења крсног хљеба и молитве за успјешан даљи рад друштва, у њиховим просторијама, које се налазе у порти Цркве Св. Николе, представљене су књиге: Српски Соко: прилози за историју соколства књига друга, као и Управна тијела Топаљске (херцегновске) општине (1718-1944) аутора Горана Комара и Небојше Раша.
СРПСКО СТАНОВИШТЕ Горан Комар (ВИДЕО)
НАЈАВА: Изложба Мале приче из Великог рата
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ данас има преко 40 одбора у Босни и Херцеговини и одбор у Србији (Нови Сад, Београд), Црној Гори (Херцег Нови), Аустрији (Беч), Француској (Париз) и Швајцарској (Цирих) . Као установа српског народа чији је основни задатак чување самосвијести и његовање идентитета нашег народа, чување и његовање културне баштине, чување српског језика и ћириличног писма као битне одреднице националног идентитета,те подстицања сваке врсте стваралаштва, друштво је развило различите облике дјеловања.
Часопис за културу и уметност «МОЈА ЋИРИЛИЦА»
бави се темама из области историје уметности, књижевности, музике, историје, ликовне уметности, филма… У овим, за нашу културу суморним временима, желимо да вам представимо људе чије стваралаштво покреће истинска љубав према уметности, култури и традицији и који у својим областима деловања негују њихове праве вредности. Издавање оваквог часописа је својеврсна борба за лепше сутра, како нашег, тако и будућих генерација.
У Србији се готово миленијум користи ћирилица, а латиница скоро један век
У част празника Светог Саве, крсне славе билећке цркве и општине, 26. јануара 2016. године у парохијском дому у Билећи изложени су ликовни радови предшколаца, основаца, средњошколаца и академских сликара на тему “Ћирилица”. Изложбу су заједно организовали СПЦО Билећа и СПКД „Просвјета“ Билећа.