У Србији се готово миленијум користи ћирилица, а латиница скоро један век

У част празника Светог Саве, крсне славе билећке цркве и општине, 26. јануара 2016. године у парохијском дому у Билећи изложени су ликовни радови предшколаца, основаца, средњошколаца и академских сликара на тему “Ћирилица”. Изложбу су заједно организовали СПЦО Билећа и СПКД „Просвјета“ Билећа.

Већина људи са којима сам разговарао на ову тему су ми рекли да не постоји програм за обраду фотографије (JPG, PNG, ...формата) који препознаје ћирилицу . До краја овог текста ћу вас увјерити у супротно и уколико желите помоћи да своје фотографије обрадите са ћириличним текстом.

ОВИХ дана ми из Стокхолма стиже књига "Сапутник и сабесједник", графички и ликовно лијепо уређена, одштампана ћириличним писмом. У њу је Ацо Драгићевић

Доступна је за преузимање нова верзија оперативног система Сербиан ГНУ/Линукс 2016, са КДЕ графичким окружењем. Графички дизајн новог издања посвећен је старим рукописима и почетку штампарства у Србији. Сербиан долази подешен на ћириличну опцију, а кроз системске поставке може бити одабрана и латиница, као и ијекавица за обе варијанте. Као основа за образовање дистрибуције коришћен је Debian (Jessie) у својој актуелној верзији, са КДЕ графичким окружењем. Поред Debian складишта, за извор софтвера употребљене су Mozilla и Deb-multimedia ризнице, као и неколико независних пакета.
 

Ти Срби просто, не знају шта раде. Они не знају, да одбацити ћирилицу, значи одбацити половину Православља, одвојити се од ове србске писмености из прошлости, трампити боље за горе. То значи и увредити свете апостоле словенске Кирила и Методија, огорчити до крви србски народ и навући проклетство од Св. Саве.

Прошле су 23 године од погибије мог школског друга и драгог пријатеља Срђана Алексића, који је пострадао бранећи једног дечака Бошњака на требињској пијаци. Срђана сам последњи пут видео недуго пре његове погибије јер је тада и посетио манастир Дечани

Запоставили смо националне интересе. Хрвати су, захваљујући ватиканским, бечким и другим менторима,  од српског дошли до хрватског језика. Ми смо напустили своје  нацинално писмо – ћирилицу, иако је оно једно од најсавршенијих писама,  зарад тог неког заједништва. Нажалост, и данас, након распада државне  заједнице, говоримо  поприлично српско-хрватски,  па  чак и на Катедри за српски језик, гдје то не  би смјело бити.

Почеци црквене књижевности а тиме и писмености у средњовековној Босни стоје у непосредној вези са ширењем хришћанства, које је на овом простору имало две одвојене и међусобно неуједначене фазе. Прва, књижевно непродуктивна, везана је за делатност латинског свештенства из романских градова Далмације, које је, према сведочанству Константина Порфирогенита, на подстицај византијског цара Василија I (867-886) започело шитрење хришћанства и латинских обредних књига и међу Србима у залеђу Јадранског мора у чије је области тада спадала и територија Босне.