Слиједбеници афирмационе логике сматрају да је различитост ћирилице нешто позитивно, нешто што треба чувати и његовати. Не кријем да, непоколебљиво и недвосмислено, стојим на становништу афирмације. Зато ћу, у редовима који слиједе, разбити осам митова о ћирилици које шире асимилационисти.

Електронске рукописе (фонтове) Ива Андрића, Исидоре Секулић, Лазе Костића и патријарха Павла можете бесплатно преузети и користити.

Одговор Жана Дитура, члана Француске Академије на писмо Српске академије наука која га обавјештава о његовом избору за члана САНУ.

Језик је оваплоћени Ум, а Слово суштински израз Бића. А Реч је одело Духа, светлост Невидљивог који се свету објавио. Друго лице Свете Тројице, Господ Исус Христос назива се Реч или Слово - Логос, (Јн.1,14). У почетку беше Реч, Реч беше од Бога и Бог беше Реч; све је кроз њега постало (Јн. 1 , 1). Многи умови трагају за речју који ће свету дати глас; многа уста певају о Творцу, чији је израз бесмртности Реч и Слово, где се вечно из Ума (Отац), рађа Реч (Син), у духу Истине (Дух Свети), који исходи из Ума. Многе су мисли оваплоћене у речи - и ми данас додајемо своју реч у ризницу духовног наслеђа рода Српског хришћанског и православног, коју смо од предака примили и коју потомцима предајемо, јер ништа своје не говоримо , него оно што смо у Цркви Божијој, на Сабору светих, чули и научили да је добро и благословено.

Вук Стефановић Караџић (1787-1864) - био је српски филолог и реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог рјечника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности у првој половини XIX вијека. Стекао је неколико почасних доктората. Творац је модерне српске ћирилице.

Од српског језичког стабла одломљена су три огранка: хрватски, босански и црногорски, као три посебна политичка језика, каже Гојко Ђого, поводом „Зборника – Српски језик и ћирилица основе српског идентитета”.

„Морамо се вратити србистици, говорити српски језик, вратити се српској традицији и узусу у употреби језика. Морамо вратити своје писмо да пишемо само ћирилицом, као што сви други народи пишу својим писмом, нема двоазбучних народа“

Лингвиста Милош Ковачевић истакао је да је у Републици Српској неопходно усвојити закон о заштити ћирилице да би ово писмо било сачувано као национално и идентитетско обиљежје српског народа.

Корисник било ког оператора мобилне телефоније, уколико жели да напише СМС поруку ћирилицом, имаће на располагању до седамдесет карактера у једној поруци, умjесто стандардних стотину шездесет.

Срп­ски је­зик ће­мо са­чу­ва­ти, ду­го­роч­но гле­да­но – са­мо ако са­чу­ва­мо на­род. Све оста­ло је ма­ње бит­но и ва­жно. Ако на­ста­ви­мо ова­ко као да­нас да не­ста­је­мо, не­ће­мо има­ти ни нај­ма­њи про­блем око пи­та­ња по­ста­вље­ног у на­сло­ву ове при­че.