Само сам желео да ми у новој путној исправи подаци буду уписани ћирилицом!" - почиње Грујић причу о необичној “одисеји”.

Најава вишегодишњег пројекта под називом Племенито Удружења историчара „Др Милан Васић“ из Бањалуке креће из Требиња. У сарадњи са српским Удружењем „Ћирилица“ и Културним центром Требиње у петак, 25. децембра, са почетком у 18.30 часова, биће одржано предавање посвећено пројекту и уопште тематици српског средњовјековног насљеђа на овим просторима уз детаљнију презентацију дијелова богатства историјских извора за средњи вијек.

Ово упутство ће вам на једноставан начин показати како да подесите свој рачунар да користи ћирилицу у Виндоус ЕКС-ПЕ (Windows XP). Ћирилица је већ уграђена у Виндоус и већина стандардних фонтова има у себи и слова ћирилице. Потребно је само подесити рачунар да их користи.

Кликните мишем на СТАРТ па онда СЕТИНГС и изаберите КОНТРОЛ ПАНЕЛ. У КОНТРОЛ ПАНЕЛУ изаберите као што је обиљежено стрелицом.

Трибина у организацији србског сабора "Двери" одржана на Машинском факултету. Гост предавач владика Атанасије Јевтић говори о ћирилици.

Издавачка кућа "Дабар" Митрополије дабробосанске објавила је превод "Законоправила Светог Саве" са црквенословенског на савремени српски језик, чиме је ова књига од 333 странице постала доступна и разумљива широј читалачкој публици.

Дјечји сабор Дани ћирилице покренут је давне 2002. годинe са жељом да допринесе очувању српске културне баштине, језика и писма, пјесме и игре, старих заната, обичаја и православне вјере.

Портал Србин.инфо приликом отварања Српског културног центра у Београду, на тему – Да ли је могуће српство без ћирилице – разговарао са домаћинима и гостима Српског културног центра. Ево шта су они том приликом рекли за овај ћирилични портал

Свака птица кукавица је рођена и одрасла у заблуди. Ни једна кукавица никада није видела своју праву мајку, ону птицу која је снела јаје из кога је младунче изведено, и за „мајку“ сматра – помајку, маћеху, ону птицу која је својим телом грејала јаје из кога је младунче изведено.

Слиједбеници афирмационе логике сматрају да је различитост ћирилице нешто позитивно, нешто што треба чувати и његовати. Не кријем да, непоколебљиво и недвосмислено, стојим на становништу афирмације. Зато ћу, у редовима који слиједе, разбити осам митова о ћирилици које шире асимилационисти.