Брзописни тип ћирилице који се формирао у дворској или државној канцеларији за владавине краља Милутина постао је у току XIV векаопштим канцеларијским писмом за акта писана на нашем језику у дубровачкој, а доцније и у босанској државној канцеларији, за владавине Твртка I. Много раније, дакако, брзопис је био одомаћен у Хуму, заједно са Требињем, Конавлима и Стоном, који су још били у саставу немањићке државе када је у Рашкој формирана типолошка варијанта ћирилице.

Професор српског језика Веселин Матовић чува успомену на жртву 14 учитеља из Бјелопавлића. Нису пристали да у школе уведу латиницу и да се избаце јуначке песме.

Ономад “четовах” на фејсбуку са једним народним послаником, а поводом ћирилице.

Дадох му заправо сугестију да као јавна личност своје име и презиме на фејсбуку испише ћирилицом, јер засад је исписано опортуним писмом, ћелавом или скалпираном абецедом.

Бојан Јокановић је рођен 1985. године у Тузли. Током Одбрамбено-отаџбинског рата у Босни и Херцеговини, Бојанови родитељи су били приморани да напусте Тузлу и преселе се у Добој, гдје Бојан стиче основно образовање. Након завршене основне школе, Бојан уписује Богословију у Фочи, а своје теолошко образовање усавршава на Богословском факултету, такође у Фочи. Он данас предаје вјеронауку у неколико основних школа у Добоју, гдје ђацима, осим основних истина вјере, преноси и љубав према цртању. Прије свега, Бојан то чини кроз сликарске и ликовне секције, које је основао како би ђацима пренио своје знање и умијеће, а сложићете се, Бојан тога има на претек.

Треба ли ћутати и мирно посматрати како српска „интелектуална елита“ вулгарно пориче писмо српског језика којим говори? Заговарајући двоазбучје не само да уносе збрку у нешто што је кристално јасно (да је српско писмо ћирилица), већ том збрком намеравају ћирилицу сасвим потиснути и „протјерати“ из српског језика. Зашто? Одговор је једноставан! Да заборавимо ко смо и шта смо и да постанемо оно што нисмо и никако не можемо бити. Аустроугарска монархија и НДХ су прибјегавале забрани ћирилице, док „Четврти Рајх“ ради много суптилније. Покушавају нас убиједити у то да је ћирилица старомодна и непрактична и да се с њом, као ни са православљем, „не може у Европу“.

Нама остаје само да се угледамо на примјер најуспјешнијег српског спортисте свих времена и да у свакој прилици са поносом користимо историјско српско писмо – ћирилицу!

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије сматра да идентитет Срба у Републици Српској није угрожен, али да је потребно посветити више пажње очувању језика и писма.

Повеља је настала 15. маја 1391. године. Војвода Радич Санковић, син жупана и казнаца Санка Милтеновића, издао је ову повељу којом у своје име и у име своје супруге Гоисаве, даје вјеру Дубровчанима да слободно тргују по његовој области

„Црна Гора је кроз сву историју била ћирилична држава, ћирилични народ, ћирилична култура. Она од тада престаје да то буде“