Једна моја старија (и сад већ покојна) колегиница с трећег спрата Филозофског описивала је како је, својевремено, као ватрена скојевка утеривала сељаке у задругу: двојица би држала несрећника, а она би му, док не пристане, чупала бркове клештима (в. овде 61-62).

Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда упутило је допис предсједнику Републике Српске Жељки Цвијановић и предсједнику Србије Александру Вучићу у ком је подржало доношење закона о заштити и употреби српског језика и ћириличног писма.

Окупљајмо се око заједничких идеја, око истога језика, књижевног канона, уметничких вредности, културних кодова, научних сазнања, техничког напретка, образовних циљева, спортских успеха

“Свети Петар Цетињски, чијем ћивоту овдје прилазимо, писао је на ћирилици и оставио дјело на ћирилици, као и његов синовац Његош и сви који су овдје народ водили у име науке за коју је живот дао Свети Пантелејмон. Сви су писали тим писмом"

Поводом усвајања Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон), којим су угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога језика (или других језика, зависно од тумачења Закона, односно намере предлагача Закона), као и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику и бриге о српском књижевном, односно стандардном језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су 3. јула 2021. године скуп истакнутих стручњака из области српског језика и друштвено-хуманистичких наука (лингвистике, науке о књижевности, социологије, филозофије, класичних наука, права, теологије).

Савет Европе (СЕ) поновио је дугогодишњу препоруку Словенији да призна српски језик као традиционално мањински језик

Центар најјужнијег града у Републици Српској, који важи за својеврсну културну престоницу Српске, биће преуређен – рекламе и натписи у центру тог града, по плановима, треба да буду једнообразни и написани на ћирилици.

Тешко је и лако изразити шта представља ћирилица за српски род, културу, духовност, језик, књижевност. За ћирилицу је добро речено да је писмо српског језика, али је и писмо српског рода, српске ријечи, историје...

Канон српске књижевности је, без сумње, једна од најзначајнијих, ако не и најзначајнија и најактуелнија књижевна србистичка тема данас. Једногласно је усвојена Декларација о канону српске књижевности, која је, логично, и декларација о српском књижевно-образовном канону

Под плаштом бриге о равноправности грађана, један од циљева закона, по мишљењу проф. др Светка Танасића, јесте да се промени идентитет језика, речник и граматички систем. Тиме се рачуна, сматра, на измену измену српског националног, културног и верског идентитета