У Музеју Херцеговине у Требињу отворена je изложба графика насталих на првом сабору умјетника графике "Теодор Љубавић", поводом 500 година од оснивања Горажданске штампарије.
„Недопустиви су притисци да се у српском језику због и ради тренутне политике насилно мења однос према тзв. родно сензитивној лексици“, каже се у саопштењу Одбора за стандардизацију језика САНУ
БЕОГРАД, 9. АПРИЛА /СРНА/ - Дјеловање лингвисте Милорада Телебака у Републици Српској тим је вредније што и у Српској, као и у Србији, одавно није усвојен закон о језику и писму којим би се уредио њихов статус, изјавио је Срни предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић.
„Недопустиви су притисци да се у српском језику због и ради тренутне политике насилно мења однос према тзв. родно сензитивној лексици“, каже се у саопштењу Одбора.
Академик Матија Бећковић оцијенио је да би се могло десити да Хрватска прије усвоји закон о ћирилици него Србија у којој је тај закон већ годинама “чамио закључан у некој ладици”, да би се на крају чуло питање – шта ће нам поред толиких закона још и закон о ћирилици.
ОД закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи – нема ништа!
Српски језик већ негује родну равноправност, у њему одавно постоје женски облици који су природни. Наметање нових, насилно створених именица је део идеолошког пртљага на који смо пристали. Али, Закон не може да уреди језик, јер је он жива твар, кажу саговорници Спутњика коментаришући Предлог Закона о родној равноправности који се односи на језик.