Ћирилица се кроз историју на просторима докле је допирао утицај српског језика и, преко њега, писма, често називала српско писмо. И никад другачије! То је уобичајен назив на штокавском подручју, а и у окружењу, уколико се писмо именовало (и тиме назив прецизирао, у односу на, нпр., руску, бугарску... ћирилицу, односно ћирилицу неког другог језика). За то имамо сакупљених и објављених близу сто примјера (са простора Рашке, Зете, Боке, Хума, Босне, Дубровника, Славоније, Цавтата, Задра, на млетачком, аустријском, турском... двору; у Ватикану, у записима Енглеза, Француза...)

Али, без озбира на ту врсту обавезе има и јачих обавеза да се у слободној српској држави Црној Гори – гдје је обавезна ћирилица њоме мора и Лојд служити, јер кад би се то њима на вољу пустило, онда би то до скора почели нам писати и турски или можда каквим новопронађеним арнаутским писмима

Уставни суд Републике Српске утврдио је да су одређеним одредбама Закона о ћирилици повређени витални национални интереси хрватског и бошњачког народа.

Овај текст је могао бити написан и објављен у време када се појавила Дара из Јасеновца, али сам свесно одлучио да сачекам да се бура око филма у медијима и на друштвеним мрежама стиша. Да то нисам учинио, вероватно би овај текст био прочитан површно, у контексту за и против филма, а то нисам желео, јер би многима вероватно промакла поента. Истина је: неке ствари боље видиш, када им се приближиш. Тачно је међутим, и супротно: некада мораш да се удаљиш од слике, да би је видео као целину.

„Награде које данас уручујемо носе имена људи који су у једном тренутку свога живота били српска дијаспора, српско расејање. Стварали су и радили ван Србије, али је њихово дело узидано у темеље наше државне и националне грађевине“, рекао је Селаковић

Генијалним умом и чисто руским срцем, Пушкин је први открио главну болест нашег интелектуалног друштва, које се историјски одвојило од тла и издигло над народом. Његовој дијагнози дугујемо откривање наше болести, он нам је први дао наду да није смртоносна и да руско друштво може да се излечи ако се приближи народној правди, писао је Достојевски.

„Не­ћу ја да го­во­рим, не­ма сми­сла. Бо­ље да сту­ден­ти осе­те, чу­ју, да са­ми ис­пи­та­ју шта се ов­де де­ша­ва, да из­ва­га­ју ни­јан­се ко­је су им по­треб­не за до­но­ше­ње за­кљу­ча­ка”, го­во­ри је­дан про­фе­сор на Га­зи­ме­ста­ну. У рас­кли­ма­ном ауто­бу­су он ће за­јед­но с њи­ма го­ди­на­ма оби­ла­зи­ти за­бо­ра­вље­не љу­де, на­став­ни­ке, по­ру­ше­на цр­кви­шта, спо­ме­ни­ке Уне­ска, до­мо­ве кул­ту­ре...

https://www.peticije.online/176032

Српско удружење „Ћирилица“ под покровитељством Града Требиња и ове године је организовало Школу палеографије. Шестом издању ове школе, одржане од 15. до 17. октобра, присуствовале су др Јелена Газдић, студенткиње Јелена Шаковић и Ана Јаредић са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности из Никшића.

У Требињу се овај викенд одржава "Школа палеографије" чији је покровитељ Град Требиње, а организатор Српско удружење "Ћирилица".