Активно користимо од 1.000 до 1.500 турских речи, али је од турцизама већи проблем вулгаризација лексичког фонда изазвана банализацијом језичке културе. Данас англицизми преовладавају. Утицај енглеског на српски језик у ово доба је драматичнији него што је некад био утицај турског језика

Језик неће сачувати ни ВОЈНИКИЊЕ (ни војници), ни ПУКОВНИЦЕ (ни пуковници), ни ГЕНЕРАЛИЦЕ (ни генерали), тек неће ВОЈСКОВОТКИЊЕ (ни војсковође). Њега чува народ који њиме говори

У Културном центру вечерас је у организацији Српског удружења „Ћирилица“ одржано предавање протојереја-ставрофора Гојка Перовића, ректора Богословије Светог Петра Цетињског и отворена изложба калиграфских радова под називом „Љепота писања“, а поводом дана Светих Ћирила и Методија који је уједно и Дан словенске писмености.

Портал ТребињеЛиве од данас је, осим на латиничном писму, доступан и на ћирилином писму.

Симболично, ћирилично писмо доступно је на празник посвећен светом Ћирилу и Методију.

Избор писма можете да изаберете на самом врху сајта.

"Ћирилично писмо смо увели јер нам је велики број наших читалаца указао да би то било пожељно, али и из разлога јер желимо да својим примјером искажемо потребу за oчувањем нашег писма", поручили су из портала ТребињеЛиве.

У понедељак 24. маја, у Саборном храму у Требињу, свечано је прослављен празник Светих Кирила и Методија. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Борис Бандука уз саслужење свештенства Саборног храма и вјерних наше црквене заједнице. Послије прочитаног јеванђеља бесједио је отац Борис Бандука. 

Струка, тј. Одбор за стандардизацију српског језика навео је раније да тај закон директно залази у проблематику српскога стандардног језика, јер прописује, чак под претњом казни, и употребу родно сензитивног језика.

Обавјештење поводом дана Св. Кирила и Методија 2021. године.

ЈЕДНО од најболнијих места колонизације српске културе у социјалистичкој Југославији и проевропској Србији тиче се статуса српског језика и писма.

Давно је то било кад сам мислио да Срби у Хрватској имају ћирилицу, па латиницу, па онда и једну и другу. Давно је то било кад сам мислио да Хрвати у Хрватској имају латиницу, па ћирилицу, па онда и једну и другу. А у стварности је и једнима и другима остала искључиво латиница. С оно мало ћирилице на којој је излазио мјесечник Просвјета Српског културног друштва Просвјета. А излазио је све док није и сам страдао у тзв. обрачуну са „хрватским прољећем“, 1971. године. Равнотеже је увијек морало да буде.

Реформе у последњих двадесет година изгурале су косовки мит из уџбеника. Врхунац је избацивање првог српског просветитеља из програма за осми разред – од Светог Саве ни трага ни гласа, а учи се о историји језика којим је писао! Градиво из српског не прати часове историје: у Другом светском рату, према књижевним делима, страдали су само Јевреји.